Господ је учинио да објављивање Јеванђеља зависи од рада и добровољних дарова селог свог народа. Онај који објављује поруку милости грешним људима има још један посао да обави — да представи људима дужност да својим средствима подупиру Божје дело. Он их мора учити да део њиховог дохотка припада Богу, и да треба да буде посвећен искључиво Његовом делу. Ову поуку треба да објави и примером и речима; мора се само чувати да својим понашањем не би ослабио снагу свог поучавања. EP 164.3
Оно што је стављено на страну у складу с Писмом као део који припада Господу, представља доходак Јеванђеља и више није наше. Није ништа боље од светогрђа када човек узме из Господње ризнице да би послужио себи или другима у њиховом световном послу. Неки су грешили у томе што су узимали са Божјег олтара оно што је било посебно посвећено Њему. Ово питање сви морају да посматрају у правилној светлости. Нека нико, када дође у невољу, не узима новац посвећен религијским потребама да би га употребио у своју сврху, умирујући своју савест тиме што ће говорити да ће га вратити у неко будуће време. Много је боље умањити издатке да одговарају приходима, ограничити жеље и живот у оквир средстава, него се послужити Господњим новцем за световне потребе. EP 164.4