Go to full page →

Слављење и захваљивање XC 223

Хвалити Бога пуним и искреним срцем исто је толико наша дужност колико и молитва. Ми морамо показати свету и свим небеским силама да ценимо узвишену Божју љубав према палом човечанству и очекујемо све веће благослове изи Његовог бескрајног обиља. ... Када осетимо да је сила Светога Духа на посебан начин деловала у нашем животу, наша радост у Господу и наша успешност у Његовој служби веома ће се повећати, уколико будемо говорили о Његовој доброти и Његовим сјајним делима која је учинио за свој народ. Када на овај начин славимо Бога, сотона се повлачи. Ми више немамо времена за гунђање и приговарање и кушач губи тло под ногама. У нама јачају карактерне особине које становнике Земље припремају за небеске станове. - Поуке великог Учитеља (Christ’s Object Lessons), стр. 299, 300. XC 223.4

Господ жели да спомињемо Његову доброту и говоримо о Његовој моћи. Њему се одаје част изражавањем хвале и захваљивања. Он сам каже: “Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву!” (Псалам 50,23) Док су пролазили кроз пустињу, синови Израиљеви славили су Бога светим песмама. XC 224.1

Господње заповести и Његова обећања компоновани су као песме које су путници певали током целог путовања. Када су се у Ханану сретали на својим посвећеним светковинама, сећали су се Божјих величанствених дела и упућивали захвалне песме у част Његовом имену. Бог је желео да целокупни живот Његовог народа буде живот одавања хвале Створитељу. - Поуке великог Учитеља (Christ’s Object Lessons), стр. 298, 299. XC 224.2