Пастир који установи да му недостаје једна овца, не гледа равнодушно своје стадо, које се нашло у сигурном заклону, нити каже: “Имам деведесет и девет оваца. Морао бих да уложим превише напора ако пођем да тражим залуталу. Нека се сама врати, а ја ћу отворити врата на тору и дозволити јој да уђе!” Не, чим се овца удаљи од стада, пастир је у страху и бризи! Он броји и поново броји своје стадо. Када се увери да је једна овца заиста одлутала, не дрема. Оставља деведесет и девет у тору и полази у потрагу за једном изгубљеном. Што је ноћ мрачнија и олујнија, пут опаснији, то је већа пастирова брига и озбиљнија његова потрага. Он улаже сваки напор да пронађе изгубљену овцу. XC 258.3
С великим олакшањем ослушкује из даљине њен једва чујни позив. Идући за звуком, пење се уз стрме падине, долази до саме ивице понора и свој живот излаже опасности. И тако тражи, док све слабији позиви, показују да је овца на крају својих снага. Коначно, његови напори су награђени; изгубљена овца је пронађена. Он је не грди што му је приредила толико брига. не тера је бичем. Чак не покушава ни да је поведе према тору. У својој радости узима створење које дрхти на своје раме; ако је озлеђена или рањена узима је на руке, притиска на своје груди да је топлина његовог срца врати у живот. Пун захвалности што његова потрага није била узалудна, носи је у тор. - Поуке великог Учитеља (Christ’s Object Lessons), стр. 187, 188. XC 258.4