Вредност службе Богу мери се духом у коме се ради, уместо дужином времена проведеног у раду. - Сведочанства (Testimonies), том 9, стр. 74. XC 280.4
Њихов успех у напредовања у божанском животу зависи од умножавања талената који су им поверени. Њихова будућа награда биће сразмерна интегритету и озбиљности са којима су служили Господару. - Преглед и гласник (Review and Herald), 1. март 1887. XC 280.5
Господ има велико дело које се мора обавити и Он ће у будућем животу највише пружити онима који су се највише заложили у верној, добровољној служби у овом животу. - Поуке великог Учитеља (Christ’s Object Lessons), стр. 330. XC 281.1
Они који су дошли у виноград у једанаести сат били су срећни што имају могућност да раде. Њихово срце било је пуно захвалности према ономе који их је прихватио; а када им је домаћин на крају дана исплатио дневницу за цели радни дан, били су веома изненађени. Знали су да нису заслужили такву награду. Љубазност која се видела на лицу њиховог послодавца испунила их је радошћу. Никада нису заборавили његову доброту ни великодушну накнаду коју им је дао. XC 281.2
Тако ће бити и са грешницима који ће, свесни своје недостојности, ући у једанаести сат у виноград свога господара. Њихово време службе изгледаће тако кратко да неће очекивати никакву награду; учиниће им се довољним то што их је Бог уопште и примио. Такви ће радити у понизном духу, пуни поверења, захвални на предности да сарађују са Христом. Такав дух Бог радосно награђује. - Поуке великог Учитеља (Christ’s Object Lessons), стр. 397, 398. XC 281.3