Неопходно за њихово целокупно васпитање је да се студентима да време за мисионарски рад - време да се упознају са духовним потребама породица у друштву у ком се налазе. Они не би требало да буду преоптерећени учењем па да немају времена да примене знање које су стекли. Они би требало да се охрабре да уложе озбиљне мисионарске напоре за оне који греше, склапајући познанство с њима, и водећи их ка истини. Радећи понизно, тражећи мудрост од Христа, молећи се и стражећи у молитви, они могу другима да пренесу знање које је обогатило њихове животе. - Савети учитељима (Counsels to Teachers), стр. 545, 546. XC 68.1
Где год је то могуће, студенти би требало, током школске године, да се ангажују у мисионарском раду у граду. Они би требало да мисионирају у околним местима и селима. Они могу да се организују у групе и да се баве хришћанским хуманитарним радом. Студенти би требало да имају широк поглед на своје садашње обавезе према Богу. Они не треба да се радују крају школског семестра да би радили нека велика дела за Бога, већ треба да проуче како да, током свог студентског живота, носе јарам са Христом у несебичној служби другима. - Савети учитељима (Counsels to Teachers), стр. 547. XC 68.2
Није довољно само испунити умове младих порукама од дубоког значаја; они треба да науче да преносе оно што су примили. - Савети учитељима (Counsels to Teachers), стр. 545. XC 68.3
Из школа за обуку мисионари треба да буду послати у далеке земље. Док су у школи, нека студенти усаврше сваку прилику да се припреме за тај посао. Они ће се ту тестирани и доказивати, да би се видело каква им је прилагодљивост и да ли они имају прави ослонац одозго. - Савети учитељима (Counsels to Teachers), стр. 549. XC 68.4