»Po tom se pokaza ljubav Božja k nama što Bog sina svojega jedinorodnoga posla na svet da živimo kroza nj.« 1. Jovanova 4,9. SKB 16.1
Svako pokazivanje stvaralačke sile je izražavanje beskrajne ljubavi. U Božju suverenost uključeno je i obilje blagoslova za sva stvorena bića. Psalmista kaže: SKB 16.2
»Silna je ruka tvoja i visoka desnica tvoja,
Blagost je i pravda podnožje prestolu tvojemu,
Milost i istina idu pred licem tvojim.
Blago narođu koji zna trubni poklič!
Gospode, u svetlosti lica tvojega oni hode.
Imenom se tvojim raduju sav dan,
I pravdom tvojom uzvišuju se,
Jer si ti krasota sile njegove.« (Psalam 89,13-18) SKB 16.3
Izveštaj o velikom sukobu između dobra i zla, od vremena kada je otpočeo na Nebu pa do konačnog gušenja pobune i potpunog istrebljenja greha, istovremeno je i prikaz Božje nepromenjive ljubavi... Pošto je Zakon ljubavi temelj Božje vladavine, sreća svih inteligentnih bića zavisi od njihove savršene usklađenosti s Njegovim velikim načelima pravednosti. Bog očekuje da Mu sva Njegova stvorenja služe iz ljubavi — da Mu služe zato što cene Njegov karakter. On ne uživa u nametnutoj poslušnosti... Sve dok su sva stvorena bića priznavala podložnost iz ljubavi, u celom Božjem svemiru vladao je savršeni sklad. Nebeske su se čete radovale ispunjavajući namere svoga Stvoritelja. Uživale su da odražavaju Njegovu slavu i da Mu iskazuju hvalu. I pošto je ljubav prema Bogu bila na prvom mestu, i međusobna ljubav bila je nesebična i puna poverenja. Nijedan neskladan zvuk nije remetio nebeski sklad. SKB 16.4