»Koji je veran u malome i u mnogome je veran; a ko je ne veran u malome, i u mnogome je neveran.« Luka 16,10. SKB 251.1
Mnogo vremena se gubi na maštanje o nekim velikim dostignućima, o nekom radu uzvišene lepote, dok se dužnosti koje se nalaze pri ruci i čije bi obavljanje život učinilo ugodnim, gube iz vida. Život po Hristovom uzoru u domu biće život po Hristovom uzoru u Crkvi. Upravo je zanemarivanje manjih dužnosti u naporu da se dobiju veće mnogima upropastilo život. SKB 251.2
Mnogi se dive širokoj, dubokoj reci koja veličanstveno teče na svom putu prema okeanu. Ona je dostojna divljenja; jer obavlja posao koji joj je dodeljen. Ali, šta da se kaže o hiljadama rečica koje se spuštaju niz obronke planina, i koje pomažu da nastane ova plemenita reka? Istina je da su one male i uske; ali su nezamenjive, jer bez njih reka ne bi ni postojala. One zajednički obavljaju dodeljeno delo da zemlju učine plodnom; njihov put kroz polja i livade može se pratiti po živom zelenilu kojim su oivičene njihove obale. I tako one ispunjavaju Božji plan, i potpomažu blagostanje u svetu. Moćna reka je prokopala svoje korito kroz večne bregove, ali na svom mestu potok je isto tako neophodan kao i reka... SKB 251.3
Svaki pojedinačni vernik je odgovoran za napredovanje crkve. Svet je pun posla za Učitelja. Svaki dan donosi svoj teret briga i odgovomosti; i ako samo jedan zanemari delo koje mu je određeno, neki sveti interes trpi. SKB 251.4
Upravo savesno staranje o onome što svet smatra sitnim omogućuje nastajanje velike lepote i postizanje uspeha u životu. Mala milosrdna dela, usputne ljubazne reči, mala samoodricanja, mudro korišćenje malih prilika, marljivo negovanje malih sposobnosti, čini ljude velikim pred Bogom. SKB 251.5
Promišljena uslužnost, koja se, započinjud u porodici, širi i van porodičnog kruga, pomaže da se nadni zbir životne sreće. SKB 251.6