»A stan pravednički blagosilja.« Price 3,33. SKB 253.1
Ako Hristos stanuje u nama, bićemo hrišćani u domu isto toliko koliko i van njega. Onaj koji je hrišćanin, uvek će imati da kaže ljubaznu reč svom rođaku ili saradniku. On će biti ljubazan, uslužan, pun ljubavi i saučešća, vežbajući se tako za druženje sa nebeskom porodicom. Ako je član carske porodice, predstavljaće carstvo prema kojemu putuje. On će govoriti ljubazno sa svojom decom, jer će shvatati da su i ona naslednici Božji, pripadnici nebeskog dvora. Među Božjom decom nema duha oštrine. SKB 253.2
Imaj na umu da ćeš u crkvi biti isti onakav kakav si u svojoj porodici. Upravo onako kako se ponašaš prema svojoj deci, tako ćeš se ponašati i prema Hristu. Ako gajiš nehrišćanski duh, sramotiš Boga... Položaj ne čini čoveka. Hristos, oblikovvan u čoveku, čini ga dostojnim da primi venac života koji nikad ne vene. SKB 253.3
Bog želi da svako počne u domu i da u domu živi hri-šćanskim životom. U crkvi, u svim poslovnim poduhvatima čovek će biti upravo ono što je u domu. Ako se pokorava vođstvu Svetog Duha u domu, ako razume svoju odgovornost da se u domu suočava sa različitim mišljenjima, tada će se na isti način ponašati kad dobije odgovoran položaj. Sećajući se Hristove nežnosti prema sebi, pokazivaće istu ljubav i nežnost prema drugima... SKB 253.4
Nebeska načela se moraju sprovoditi u svakoj porodici, u crkvenoj disciplini svake crkve, u svakom društvu, u svakoj ustanovi, u svakoj školi i u svemu čime treba upravljati. SKB 253.5
Ljudi i žene, deca i mladi, na nebeskim merilima se od-meravaju u skladu sa onim što pokazuju u domaćem životu. Hrišćanin u domu je hrišćanin na svakom mestu. Religija, kada se unese u dom, širi uticaj koji se ne može izmeriti. SKB 253.6