»I koji drži zapovesti njegove u njemu stoji, i On u njemu. I po tom poznajemo da stoji u nama, po Duhu koga nam je dao.« 1. Jovanova 3,24. SKB 283.1
Bog zahteva od nas da budemo verni i u najmanjim po-jedinostima života — da stražimo nad svojim rečima, nad svojim duhom, nad svojim delima. Da bismo to postigli, mo-ramo uspostaviti savršenu vlast nad sobom, a to zahteva od nas stalnu, neprekidnu budnost... SKB 283.2
Kad bismo svoje ja držali pod kontrolom, izbegli bismo ozbiljne pogreške i u domu i u poslovima. U mnogim poro-dicama je postalo uobičajeno da se neodgovomo i nepromi-šljeno govori. Navika da se čianovi porodice međusobno zadirkuju i kinje, da upućuju jedni drugima oštre reči, postaje sve jača i jača što joj se više popušta; i tako se izgovaraju mnoge uvredljive reči koje spadaju u sotonin, a ne u Gospodnji rečnik. Kad bi oni, koji sebi dopuštaju da govore pod uticajem raspaljenog temperamenta, počeli da proučavaju Božju knjigu, i kad bi se ozbiljno potrudili da razmotre njene zahteve, i da ih prihvate — kad bi na delu primenili njene savete — kakva bi se promena pokazala u ponašanju i razgovorima!... Svaki odnos u životu, svaka odgovomost i položaj, svaka naklonost i svaka navika, svako osećanje, mora se usaglasiti sa velikim merilom pravednosti, Božjim zapovestima, kojima je sve obuhvaćeno. Mi moramo razviti jednostavnost srca da bismo mogli razumeti, i spremnost uma da bismo mogli sprovesti u život sva učenja Božje Reči... SKB 283.3
Sveti Duh mora da oblikuje ceo naš um. Božanska sila će se spojiti sa ljudskim naporima kad se ozbiljno trudimo da budemo savršeni u Isusu Hristu. Gospod će pomoć svakom koji Ga potraži svim svojim srcem. Takvi će dobiti videlo života, a to videlo svetli iz božanskih izreka. Kao što svetlost Sunca širi svoju toplotu po celom svetu, tako će i blistavi zraci Sunca pravednosti obasjati srce svojim isceljujućim sjajem. SKB 283.4