»Ali Gospod beše s Josifom i raširi milost svoju nad njime, i učini te omile tamničaru.« 1. Mojsijeva 39,21. SKB 318.1
Josif je svoju prodaju u Egipat smatrao najvećom nevoljom koja ga je mogla zadesiti; ali, uvideo je potrebu da se osloni na Gospoda više nego ikad ranije, vise nego u vreme kada je bio okružen očevom ljubavlju. Josif je doveo Boga sa sobom u Egipat i to se moglo videti po njegovom radosnom izgledu u svim nevoljama. Kao što je kovčeg zaveta doneo spokojstvo i napredak Izrailju, tako je i ovaj bogobojazni mladić, ispunjen ljubavlju prema Bogu, doneo blagoslov Egiptu. To se pokazalo na tako izrazit način da je Petefrije, u čijoj je kući služio, sve blagoslove pripisao svom kupljenom robu. SKB 318.2
Josifova je religija njegov temperament učinila prijatnim, a njegovo saosećanje prema ljudima toplim i jakim, uprkos svim njegovim nedaćama. Ima takvih koji, kad smatraju da se prema njima nepravedno postupa, postaju ogorčeni, okrutni, ljuti i neljubazni i na rečima i u ponašanju. Prepuštaju se obeshrabrenju, mržnji i mrzovolji. Ali, Josif je bio hrišćanin. Čim je započeo svoj zatvorenički život, počeo je da unosi sjaj svojih hrišćanskih načela u svoju svakodnevicu; počeo se truditi da bude od koristi drugima. Uložio je trud da se upozna sa problemima svojih drugova u nevolji. Bio je vedar, jer je bio pravi hrišćanski gospodin. Bog ga je ovom disciplinom pripremao za veće odgovornosti, časti i za veću korisnost, a on je bio spreman da uči. Radosno je primao pouke kojima ga je Gospod učio. Naučio se da nosi jaram u mladosti svojoj. Naučio je da vlada drugima tako što je prvo naučio da sluša... SKB 318.3
Uloga koju je Josif odigrao u tamnici uzdigla ga je konačno do blagostanja i časti. Bog je odredio da treba da stekne iskustvo u iskušenjima, nevoljama i teškoćama da bi se pripremio za visoki položaj. Josif je svoju religiju nosio uvek sa sobom, i u tome je bila tajna njegove nepokolebljive vernosti. SKB 318.4