»Izbaviće i onoga koji nije bez krivice; izbaviće se čistotom ruku svojih.« O Jovu 22,30. SKB 83.1
Onaj koji zaslužuje đa se nazove hrišćaninom, što znači sličnim Hristu, biće ispunjen pobožnošću i neporočnošću, ljubavlju i poštovanjem Boga i Isusa Hrista, kojega je On poslao; i njegov duh, njegove reči, njegova dela, nosiće pečat Neba. Drugi će moći da vide da je bio sa Isusom i da se naučio od Njega. Njegove molitve će biti jednostavne i vatrene, i dizaće se prema Bogu na krilima vere. Učeći u Hristovoj školi, on će imati skromno mišljenje o sebi; i iako će možda biti siromašan dobrima ovoga sveta, biće bogat vrlinama Božjega Duha, i moći će da bude na blagoslov i obogaćenje drugima svojim duhom i uticajem, zato što je Hristos u njemu izvor vode koja teče u život večni. On će oko sebe širiti atmosferu nade i hrabrosti i snage, i posramiće one koji su svetovni, sebični, formalni vernici, koji imaju ime da su živi a mrtvi su. SKB 83.2
Skupocena vera koju nam Bog daje donosi snagu i ple-menitost karakteru. Kada Njegova dobrota, Njegova milost, i Njegova ljubav počivaju na nama, sve će jasnije i jasnije biti razumevanje istine; uzvišenija i uzvišenija čežnja za čistotom srca i jasnoćom misli. Duša koja boravi u neporočnoj atmosferi svetih misli preobražava se razgovarajući sa Bogom putem proučavanja Njegove Reči. Istina je tako prostrana, tako dalekosežna, tako duboka, tako široka, da se naše ja gubi u njoj. Srce omekšava, pokoreno je useljavanjem poniznosti, ljubaznosti i ljubavi... Ljudi čistog uma postaće ljudi snažnog uma. SKB 83.3
Neporočnost srca i ljupkost duha dragoceniji su od zlata, i sada i u večnosti. Samo oni koji su čistoga srca moći će da vide Boga. SKB 83.4