»Blago onima koji su čistoga srca, jer će Boga videti.« Matej 5,8. SKB 101.1
A mudrost koja je odozgo je »najpre čista«. U Božji grad neće ući ništa što je pogano. Svi koji žele da budu njegovi stanovnici, moraju ovde da budu čistoga srca. U onome koji uči od Isusa, pokazivaće se sve veća odvratnost prema ne-odgovomom ponašanju, nepristojnom izražavanju i nečistom razmišljanju. Kada Hristos nastava u srcu, pokazuje se neporočnost i plemenitost misli i ponašanja. SKB 101.2
Međutim, Isusove reči »Blago onima koji su čistoga srca!« imaju i dublje značenje — ne samo čista u onom smislu u kojem svet shvata čistotu, slobodna od svega što je senzualno, slobodna od požude, već čista i u najskrivenijim namerama i pobudama duše, oslobođena oholosti i uzvišenosti, skromna, nesebična, slična dečjem... SKB 101.3
Oni koji su čistoga srca vide Boga u jednom novom i dragom odnosu, kao svog Otkupitelja; i dok razaznaju ne-poročnost i lepotu Njegovog karaktera, čeznu da odražavaju Njegov lik... Oni Ga gledaju kao Oca koji želi da zagrli po-kajničkog sina, i njihova srca se ispunjavaju radošću... SKB 101.4
Oni koji su čistoga srca vide Stvoritelja u delima Njegove moćne ruke, u svemu lepome što postoji u svemiru. U Njegovoj pisanoj Reči još jasnije čitaju o otkrivenjima Njegove milosti, Njegove dobrote i Njegovog milosrđa. Istine sakrivene od mudrih i razumnih, otkrivaju se maloj deci. Lepota i dragocenost istine... neprestano se otkrivaju onima koji su ispunjeni dečjom željom, punom poverenja, da upoznaju i ispune Božju volju... SKB 101.5
Oni koji su čistoga srca žive kao da se nalaze u vidljivoj Božjoj prisutnosti u doba koje im je odredio na ovom svetu. Oni će Ga videti licem k licu u budućem, besmrtnom stanju, kao što je to činio Adam dok je hodio i razgovarao sa Bogom u Edemu. »Tako sada vidimo kao kroz staklo u zagonetki, a onda ćemo licem k licu!« (1. Korinćanima 13,12) SKB 101.6