»Ili se razgovori sa zemljom, naučiće te, i ribe će ti morske pripovediti.« O Jovu 12,8. SKB 133.1
Isus je svoje detinjstvo i mladost proveo u skromnim okolnostima, u uslovima koji su omogućavali razvijanje zdrave konstitucije. Život je provodio najvećim delom na svežem vazduhu. Pio je čistu vodu iz potoka, i hranio se voćem iz voćnjaka. Prolazio je gore — dole strmim planinskim putevima i ulicama Nazareta dok je odlazio iz svog doma na posao i vraćao se s posla. Uživao je u raznolikim zvucima ptičjih pesama koje su upućivale svoje hvalospeve Stvoritelju. Uveseljavala Ga je lepota cveća koje je prekrivalo livade. Sa radošću je primećivao slavu nebesa, sjaj Sunca, Meseca i zvezda, sa divljenjem posmatrao Sunce kako se rađa i zalazi. Knjiga prirode ležala je otvorena pred Njim, i On je uživao u njenim nežnim poukama. Večni brežuljci, šumarci maslina, bili su omiljena mesta na koja je odlazio da razgovara sa svojim Ocem. Bio je pun nebeske mudrosti i, proučavajući prirodu, razmišljajući o njoj, razgovarajući sa Bogom, jačao je svoje duhovne snage. SKB 133.2
Otkupitelj sveta prolazio je gore — dole brežuljcima i planinama, od velike ravnice do planinskih dolina. Uživao je u predivnim prizorima u prirodi. Bio je oduševljen livadama koje su blistale prekrasnim cvećem, pesmom ptica u vazduhu, i sjedinjavao je svoj glas sa njihovim u radosnim pesmama hvale. SKB 133.3
Hristov život, Njegovo detinjstvo i mladost, predstavljaju pouku za današnju omladinu. Hristos je naš primer, u mladosti treba da razmišljamo o Bogu u prirodi — da proučavamo Njegov karakter po delima Njegovih ruku. Um jača kada se upoznaje sa Bogom, dok gleda Njegove osobine u onome što je stvorio. Dok posmatramo lepotu i veličinu dela prirode, naša ljubav se okreće Bogu; i... naše duše oživljavaju susrećući se sa Beskrajnim preko Njegovih čudesnih dela. SKB 133.4