»Будите ви дакле савршени, као што је савршен отац ваш небески.« (Матеј 5,48) Мар 227.1
Наш Спаситељ зна људску природу и Он каже сваком људском бићу: »Будите ви дакле савршени, као што је савршен отац ваш небески.« Као што је Бог савршен по својој природи, тако и човек треба да буде савршен у домену своје природе. Они који приме Христа налазе се међу онима којима су упућене речи пуне наде: »А који га примише даде им власт да буду синови Божји, који верују у име његово.« Мар 227.2
Требало би да тежимо савршеном карактеру који је сличан божан-ском. Када неко поседује такав карактер, живот, вера и чистота рели-гије представљају поучан пример другима. (ММ 112,113) Мар 227.3
Али они који чекају да виде магичну промену у својим карактерима без уложеног напора са своје стране да би надвладали грех, биће разочарани. Ми немамо разлога за страх све док гледамо на Исуса, не-мамо разлога да сумњамо да Он може спасити све који дођу Њему. Међутим, можемо се увек бојати да наша стара природа не добије из-нова своју превласт и да тако непријатељ припреми неку замку чиме бисмо поново постали његови заробљеници. Ми треба да дођемо до свог спасења са страхом и дрхтањем, јер је Бог тај који ради у нама да желимо да учинимо оно што му је угодно. Нашим ограниченим снагама треба да будемо свети у нашој сфери, као што је Бог у својој. У гра-ницама наших способности треба да покажемо истину, љубав и савр-шенство божанског карактера. Као што восак приања за печат, тако и душа треба да прионе за Божји Дух и задржи Христову слику. Мар 227.4
Свакодневно треба да растемо у духовној сфери. Често нећемо ус-пети у нашим напорима да копирамо божански образац. Често ћемо морати да плачемо пред Христом због наших недостатака и грешака, али нетреба да се обесхрабримо. Треба да се молимо још ревније, да верујемо потпуније и да изнова покушавамо да узрастемо у Господњи лик. Пошто не верујемо сопственим снагама, вероваћемо сили нашег Откупитеља и даћемо славу Богу који је извор здравља. (1CM 336,337) Мар 227.5