»Који говори: познајем га, а заповести његових не држи, лажаје и у њему истине нема; а који држи реч његову, у њему је заиста љубав Божја савршена; no том познајемо да смо у њему.« (1. Јованова 2,4.5) Мар 232.1
Посвећење које је данас популарно носи са собом дух самоуздизања и презира Божјег закона. Његови заступници уче да је посвећење тренутно дело којим, постижу савршену светост само вером без икаквих напора. »Само веруј«, кажу они »и благослов је твој.« Даљи напор, није неопходно тражити. У исто време они поричу ауторитет Божјег закона, наглашавајући да су ослобођени обавезе држања заповести. Но, да ли је могуће људима да буду свети и у складу са вољом и карактером Божјим без долажења у склад са принципима који су израз Његове природе и воље? Мар 232.2
Жеља за лаком религијом, која не захтева борбу, самоодрицање и одвајање од бесмислица овога света, учинила је веру без напора једном популарном доктрином. Шта Божја Реч каже? Апостол Јаков говори: »Каква је корист, браћо моја, ако ко рече да има веру а дела нема? Зар га може вера спасти? ... Али хоћеш ли разумети, о човече сујетни! да је вера без дела мртва?« Мар 232.3
Сведочанство Божје Речи је против ове доктрине о вери без дела која може представљати замку. To није вера која има симпатије неба. Права вера има своје темеље у обећањима и одредбама Писма. Мар 232.4
Нека се нико не вара веровањем да може постати свет док намерно повређује неки од Божјих захтева. Учињени грех ућуткује глас Светог Духа и одваја душу од Бога. »Који говори: познајем га, а заповести његових не држи, лажа је, и у њему истине нема; А који држи реч његову, у њему је заиста љубав Божја савршена; по том познајемо да смо у њему« (1. Јованова 2,4.5). (RB 15-17) Мар 232.5