»И седми анђео изли чашу своју no небу, и изиђе глас велики из цркве небеске oд престола говорећи: сврши се. И бише севања муња и громова, и гласова, и би велико тресење земње, какво никад не би откако су људи на земљи, толико тресење, тако велико.« (Откривење 16,17,18) Мар 280.1
Треба да проучавамо изливање седме чаше гнева Божјег. Силе зла се у последњем сукобу неће предати без отпора. (7ВС 983) Мар 280.2
Усред тамног неба види се једно место неописиве славе одакле долази Божји глас као глас многих вода: »Сврши се!« (Откривење 16,17). Мар 280.3
Тај глас потреса небеса и Земљу. Догађа се страшан земљотрес какав »никад не би откако су људи на земљи, толико тресење, тако велико« (Откривење 16,18). Изгледа као да се небо отворило и затворило. Слава са Божјег престола блешти као муња. Горе се тресу као трска на ветру, а одваљене стене падају на све стране. Чује се тутњава буре која долази. Mope удара помамно. Чује се урлање олује као глас демона када крећу на уништавање. Цела Земља се диже и надима као морски валови. Њена површина пуца. Изгледа да њени темељи попуштају. Планински ланци тону. Настањена острва ишчезавају. Морске луке које су по злу постале као Содом нестају у разбеснелим валовима. Вавилон велики спомену се пред Богом »да му дâ чашу вина љутога гнева својега« (Откривење 16,19.20). Страшан град (туча, падавина) »велики као глава« довршава ово разарање. (Стихови 19 и 20) Најпоноснији градови на Земљи постају гомиле рушевина. Раскошне палате, на које су великани овог света расипали своја богатства да се прославе, распадају се пред њиховим очима. Зидови тамница се руше и Божји народ који је ради своје вере био тамо затворен ослобођен је. (GC 636) Мар 280.4