»Пробудите се, и певајте који станујетеу npaxy; jep је твоја роса роса на трави, и земља ћe изметнути мртваце.« (Исаија 26,19) Мар 299.1
Цар над царевима се спушта на облаку окружен огњеним пламеном. Небеса се увијају као свитак, Земља дрхти пред Њим, а све гope и острва се покрећу са својих места. Мар 299.2
Усред љуљања Земље, севања муња и тутњаве громова глас Божјег Сина позива свете који спавају. Он усмерава поглед на гробове пра-ведника и тада, подижући своје руке према небу, узвикује: »Пробудите се, пробудите се, пробудите се, ви који спавате у праху, и устаните!« Мртви ће чути овај глас и оживеће. Цела Земља ће одзвањати од корака огромног мноштва из сваког племена, колена, језика и народа. Они долазе из тамнице смрти у бесмртност кличући: »Где ти је, смрти, жалац? Где ти је, пакле, победа?« (1. Коринћанима 15,55) А живи праведници и васкрсли свети сједињују своје гласове у дуг, радостан поклич победе. Мар 299.3
Сви излазе из својих гробова исти као кад су били сахрањени. Али, сви излазе у свежини и снази вечне младости. Смртно, пропадљиво тело лишено лепоте, некада опогањено грехом постаје савршено, лепо и бесмртно. Све мане и недостаци су остављени у гробу. Мар 299.4
Живи праведници се »уједанпут, у тренућу ока« преображавају. Сада су бесмртни и са васкрслим светима су узети у сусрет Господу на небо. Анђели »сакупљају изабране своје од четири ветра, од краја земље до краја неба«. (GC 641,642,644,645) Мар 299.5