»И анђеле који не држаше свога старешинства него оставише свој стан чува у вечним оковима подмраком за суд великога дана.« (Јуда 6. стих) Мар 313.1
Земља је изгледала као ненасељена пустош. Градови и села, порушени земљотресом, лежали су у рушевинама. Планине су биле померене из својих лежишта, оставивши за собом велике поноре. Камење је било разбацано по површини. Земље, као и велико дрвеће. Ту ће хиљаду година бити стан сотоне и његових анђела. Мар 313.2
Он ће бити осуђен да лута изобличеном површином Земље и да гледа последице своје побуне против Божјег закона. Хиљаду година он може да ужива у плодовима проклетства које је сам проузроковао. Ограничен само на Земљу неће имати предност да одлази на друге планете, да куша и узнемирава оне који нису пали. У току овог време-на, сотона ће страшно патити. Откако је пао није престајао да развија своје зле особине и био је у непрекидној активности. Али сада, лишен моћи и препуштен размишљању он са страхом и дрхтањем гледа на страшну будућност кад ће морати да испашта за све зло које је починио и да буде кажњен за све грехе које је проузроковао. Мар 313.3
Чула сам гласове сличне акорду од десет хиљада музичких инстру-мената. To анђели и искупљени свети победоносно кличу што сотона више неће моћи да их куша и мучи и што су и становници других светова најзад ослобођени његовог присуства и његовог кушања. (EW 290) Мар 313.4
Божјем народу ће сотонино ропство донети радост и весеље. Про-рок каже: »И кад те смири Господ од труда твојега и од муке и од љу-тога ропства у ком си робовао, тада ћеш изводити ову причу о цару вавилонскоме (ово се односи на сотону), и рећи ћеш: како неста настојника? Сломи Господ штап безбожницима, палицу владаоцима, која је љуто била народе без престанка, и гневно владала над народима, и гонила немилице«. (Исаија 14, З-б; GC 660) Мар 313.5