»Тада ће рећи цар онима што му cmoje с десне стране: ходите благословени оца мојега; примите царство које вам је приправљено од постања cвema.« (Матеј 25,34) Мар 342.1
Спаситељ нам представља призоре коначног суда када се награда даје онима који су са Његове десне стране а казна онима са Његове леве стране. Праведници су приказани као особе које су учиниле чудо за оне који треба да буду тако великодушно награђени. У њиховим срцима Христос је стално боравио. Они су били прожети Његовим Духом и без свесног напора с њихове стране. Служили су Христу као Његови свеци и тако су добили сигурну награду. Али они нису видели награду коју је требало да приме и очекивање тога није било мотив који их је покретао на службу. Оно што су урадили било је из љубави према Христу и њиховим пријатељима, а Христос идентификује себе са напаћеним човечанством и рачуна да су сва дела учињена из саосећања, сажаљења и љубави према људима учињена Њему. Мар 342.2
Љубав према Богу и ближњима треба да је у првом плану, а награда у другом плану. Али ако ценимо обећање о благословима, требало би да имамо савршено поверење у Исуса Христа, верујући да ће нам Он дати награду према нашим делима. Божји дар је вечни живот, међутим, Исус не би желео да се ми сувише бринемо о наградама, јер треба да чинимо вољу Божју зато што је то исправно, без обзира на добитак. Мар 342.3
Они који ће примити богату награду биће они који су сјединили са својим радом и горљивошћу нежно саучешће за сиромашне, сирочад, угњетаване и несрећне. Око нас су они који су кротког и једноставног духа, Христовог духа, који чине мале ствари да помогну ближњима и који о томе уопште не размишљају. На крају ће бити запањени када схвате да је Христос чуо њихове љубазне речи изговорене обесхрабренима и видео и најмањи дар који су дали да би се олакшало сиромашнима. Господ мери дух, као и награде сходне њему, а чист и понизан дух налик на дечји, чини да су жртве драгоцене у Његовим очима. (Ed 302) Мар 342.4