»Јер гле, иде дан, који гори као neћ, и сви ћe поносити и сви који раде безбожно бити стрњика, и упалиће их дан који иде, вели Господ над војскама, и неће им оставити ни корена ни гране.« (Малахија 4,1) Мар 347.1
Иако је сотона приморан да призна Божју праведност и да се поклони пред Христовом надмоћношћу, његов карактер остаје непромењен. Дух побуне, попут незадрживе поплаве, поново избија. Пун беса и избезумљености он одлучује да не одустане од велике борбе. Дошло је време за последњу очајну битку са Царем неба. Он жури међу своје поданике и покушава да их запали својим гневом и одушеви да одмах крену у битку. Али, од свих безбројних милиона које је наводио на побуну нема више ниједнога који сада признаје његову власт. Његова моћ је при крају. Грешници су испуњени истом мржњом против Бога као и сотона. Међутим, они увиђају да је њихова позиција безнадежна и да се не могу борити против Јехове. Њихов гнев се сада распаљује против сотоне и оних који су били његово оруђе у преварама, и у демонској разјарености окрећу се сада против њих. Мар 347.2
Господ каже: »Што изједначујеш срце своје са срцем Божјим, зато, ево, ја ћу довести на тебе иностранце најљуће између народа, они ће истргнути мачеве своје на лепоту мудрости твоје, и убиће светлост твоју, свалиће те у јаму. Затрћу те између камења огњенога, херувиме заклањачу! ... Бацићу те на земљу, пред цареве ћу те положити да те гледају ... И обратићу те у пепео на земљи пред свима који те гледају. Бићеш страхота, и неће те бити до века.« (Језекиљ 28,6-8; 16-19) Мар 347.3
Огањ силази са неба. Земља се отвара. Оружје сакривено у њеној дубини избацује се напоље. Пламен који прождире избија из сваке отворене провалије. Саме стене горе. Дошао је дан који гори као пећ. Елементи се топе од жестоке врућине, а Земља и све што је на њој гори. (GC 671,672) Мар 347.4