»И Бог ће ompmu сваку сузу од очију њихових, и смрти неће бити више, ни плача, ни вике, ни болести неће бити више; јер прво прође.« (Откривење 21,4) Мар 352.1
Када уђемо у царство Божје, тамо ћемо провести вечност, а кушања, тешкоће и забуне које смо имали овде потонуће у заборав као нешто безначајно. (FLB 371) Мар 352.2
У домовини искупљених неће бити суза, жалости, нити погребних поворки. »И нико од становника неће рећи: болестан сам. Народу који живи у њему опростиће се безакоње« (Исаија 33,24). Бујица силне среће потећи ће и током бескрајних векова постајаће све дубља. Мар 352.3
Хајде да озбиљно размишљамо о искупљенима. Нека наша вера продре кроз сваки облак таме и гледа Онога који је умро за грехе света. Он је отворио капије раја свима који Га верују и примају. Он њима даје силу да постану синови и кћери Божје. Невоље које нас тако болно рањавају прихватимо као поуке које нам Господ шаље да бисмо по-журили »к дару горњега звања Божјега у Христу Исусу«. Охрабримо се мишљу да ће Господ ускоро доћи. Нека ова нада развесељава наша срца. Мар 352.4
Ми се налазимо на путу који води у дом. Онај који нас је толико љубио да је умро за нас, припремио нам је један град. Нови Јерусалим је место нашег одмора и мира. У њему неће бити туге. Никад се више неће чути вапај бола, нити тужбалице због скрханих нада и покопаних милих и драгих. Ускоро ће хаљине туге бити замењене свадбеним рухом. Ускоро ћемо бити сведоци крунисања нашег Цара. Они чији је живот био обузет Христом, они који су се на овој Земљи борили у доброј борби вере заблистаће славом Искупитеља у царству Божјем. Мар 352.5
Неће проћи још много времена и угледаћемо Онога ка коме су усредсређене све наше наде на вечни живот. У Његовој присутности све патње и искушења овога живота изгледаће нам тако ништавни и безначајни. Подижите стално свој поглед горе и нека ваша вера буде све јача и јача. Нека вас та вера води оним уским путем који кроз врата Божјег града води у бескрајну славу будућности која чека искупљене. (9Т 286-288) Мар 352.6