»Тако се и Христос једном принесе, да узме многих грехе; а другом ћe се јавити без греха на спасење онима који га чекају.« (Јеврејима 9,28) Мар 10.1
Увреме Христовог првог доласка свештеници и књижевници, којима су била поверена Божја пророчанства, могли су препознати знаке времена и објавити долазак Обећаног. Пророк Михеј је прорекао место Његовог рођења; Данило је одредио време Његовог доласка. Бог је ова пророчанства поверио јеврејским вођама. Они не би имали изговора да нису знали и објавили народу да се Месијин долазак приближио. Њихово незнање било је резултат нехаја који је представљао грех. Мар 10.2
Читав народ је требало да стражи и чека не би ли дочекао От-купитеља света. Но, двоје уморних путника из Назарета крећу се дугачком уском улицом узалуд тражећи место за одмор и заклон у току ноћи. Ниједна врата се не отварају да их приме. У бедној колиби одређеној за стоку коначно налазе уточиште и тамо се Спаситељ света рађа. Мар 10.3
Нема сведочанства да Христа очекују, нити се ико припрема за тог Кнеза живота. Небески гласник тада открива групу пастира који чу-вају своја стада у ноћи, посматрају звездано небо и размишљају о Ме-сији који треба да дође на Земљу, жељно ишчекујући Његов долазак. To је група људи која је спремна да прими небеску поруку. Божји ан-ђео објављује велику радост. Мар 10.4
Ох, какве ли дивне приче из Витлејема! Како она укорава наше не-веровање, понос и самодовољност. Она нас упозорава да стражимо да не бисмо због своје погубне равнодушности били у немогућности да препознамо знаке времена и тако не увидимо дан када ћемо бити посећени. (GC 313-315) Мар 10.5