»И цели ваш дух и душа и тело да се сачува без кривице за долазак Господа нашега Исуса Христа.« (1. Солуњанима 5,23) Мар 62.1
Када је Павле писао: »И цели ваш дух и душа и тело да се сачува без кривице«, није саветовао своју браћу да поставе себи такав циљ који је за њих немогућ да га достигну. Он се није молио да могу имати благослове који нису по Божјој вољи. Знао је да сви они који ће бити спремни да се сусретну са Христом у миру морају поседовати чист и свет карактер. (СТВН 54) Мар 62.2
Када би адвентистички хришћани упражњавали оно што тврде да верују, када би били искрени у погледу здравствене реформе, они би заиста били узор свету. Показали би много већу жељу за спасењем оних који не познају истину. Мар 62.3
Велике реформе требало би да се виде међу људима који тврде да чекају скори Христов долазак. Здравствену реформу треба да спроведу они који је још увек нису спровели. Има оних који треба да се пробуде због опасности месне исхране, који још увек једу животињско месо и тако угрожавају физичко, ментално и духовно здравље. Многи који су се сада половично одрекли месне исхране отићи ће од Божјег народа и никада више неће бити с њима. Мар 62.4
Моћ која контролише апетит упропастиће хиљаде људи, јер да су победили у овоме, имали би моралне снаге да победе свако друго со-тонино искушење. Али они који су робови апетита неће допринети усавршавању хришћанског карактера. Непрестани греси човечанства у периоду од шест хиљада година донели су болест и смрт као своје плодове. Како се приближавамо крају времена сотонина искушења око попуштања апетиту биће све снажнија и све тежа да се савладају. Мар 62.5
Изнова и изнова показивано ми је да Бог покушава да нас води на-траг, корак по корак, својој првобитној замисли - човек би требало да живи на природним производима из земље. Међу онима који чекају долазак Господњи месна храна ће коначно бити избачена. Месо ће престати да сачињава део њихове исхране. Требало би увек да имамо у виду крај историје и да настојимо да постојано радимо док не дође Христос. Мар 62.6