»Који нас избави од власти тамне, и премести нас у царство сина љубави своје, у коме имамо избавњење крвљу његовом и опроштење греха.« (Колошанима 1,13.14) Мар 73.1
Није важно ко сте или какав сте живот водили, можете бити спасени једино Божјим утврђеним путем. Морате се покајати; морате пасти као беспомоћни на Стену, Исуса Христа. Морате осетити потребу за лекаром и за јединим леком за грех - Христовом крвљу. Овај лек може бити сигуран само уз покајање и уз веру у нашег Господа Исуса Христа. Христова крв користиће само онима који осећају потребу за њом. Мар 73.2
О недостижне љубави и понижења! Када се не ослањамо на божан-ску милост, Христос жели да нас откупи! Али наш велики Лекар тра-жи од сваке душе беспоговорно потчињавање. Ми никада не треба да сами одређујемо лек за себе. Христос мора имати потпуну управу над нашом вољом и делима. Мар 73.3
Можемо ласкати себи ... да је наш морални карактер био исправан и ми не треба да понижавамо себе пред Богом попут каквог обичног грешника. Али ми морамо бити спремни да се понизимо. Морамо од-бацити сопствену праведност и молити Христа да усади своју правед-ност у нас. Морамо искључиво зависити од Христа кад је у питању наша снага. Наше ЈА мора умрети. Морамо прихватити да све што имамо потиче од великог богатства божанске милости. Нека следеће речи буду језик нашег срца: »Не нама, о Господе, не нама, него твом имену дајмо славу, за твоју милост и твоју истину.« Мар 73.4
Права вера праћена је љубављу, а љубав послушношћу. Све снаге и страсти обраћеног човека доведене су под Христову контролу. Његов Дух представља силу која обнавља претварајући у божанско обличје све који је примају. Мар 73.5
»Когод је рођен од Бога не греши.« Он осећа да је купљен Христо-вом крвљу и везан најузвишенијим заветима да слави Бога у свом телу и духу. Љубав према греху и самом себи угушена је у њему. Свакогa дана пита себе: »Шта ћу вратити Господу за сва добра која ми је учинио?« »Господе, шта желиш од мене да чиним?« (5Т 218-220) Мар 73.6