»Jep им сведочим да имају ревност за Бога, али не no разуму.« (Римљанима 10,2) Мар 126.1
Постоји бучна ревност, без циља и сврхе, која није у складу са Божјом вољом, слепа у својим поступцима и пустошна по својим последицама. Ово није хришћанска ревност. Правом ревношћу управљају начела и она није повремена. Она је искрена, дубока и снажна, те прожима целу душу. Мар 126.2
Спасавање душа и интереси Божјег царства ствари су од највећег значаја. Да ли је игде потребна толика усрдност као у спасавању душа на славу Божју? To су предмети преко којих се не може олако прелазити. Они се могу мерити с вечношћу. У питању је вечна судбина. Људи и жене одлучују се за блаженство или јад. Хришћанска ревност се не огледа само у речима, него у снажним и делотворним осећањима и поступцима. Ипак, она се не испољава са циљем да би је други приметили. Понизност ће карактерисати сваки напор и видеће се у сваком делу. Хришћанска ревност наводи на искрене молитве и скрушеност, на верно испуњавање домаћих дужности. У породичном окружењу одражаваће се благонаклоност и љубав, доброта и саосећање, а све је то плод хришћанске ревности. Мар 126.3
О, како је мало оних који осећају колико једна душа вреди! Како је мало оних који су вољни да подносе жртве како би друге упознали са Христом! Многи само причају, само тврде да осећају. Речи ништа не значе. Потребна је искрена хришћанска ревност која ће се огледати у делима. Сви морају, најпре, сами себе изградити, а кад буду имали Исуса у својим срцима онда ће и друге упознати са Њим. Душа која поседује Христа не би могла а да не говори о Њему, баш као што се воде Нијагаре не могу зауставити да не теку преко водопада. (2Т 232,233) Мар 126.4
Требало би да вечни живот изазове најдубље интересовање сваког хришћанина. Како је дивно бити сарадник са Христом и небеским ан-ђелима у великом плану спасења! Који посао се може упоредити са овим! За сваку спасену душу долази од Бога славна награда која обасјава и оног ко је био оруђе њеног спасења. (2Т 232) Мар 126.5