Go to full page →

ПРАВА ПЛЕМЕНИТОСТ ПMX 296

Господ Исус жели да признамо права сваког човека, и то његова друштвена права и његова права као хришћа-нина. Са свима треба да поступамо пажљиво и учтиво као са синовима и кћерима Божјим. ПMX 296.3

Хришћанство чини човека учтивим. Исус је био учтив и према прогонитељима. Његови прави ученици показаће исти дух. Погледајте Павла пред главарима и Агрипом: његов говор пред Агрипом је не само пример убедљиве речитости него и пример истините учтиво сти. Еванђеље не учи спољашњој углађености света, него учтивости која проистиче из срца пуног доброте. ПMX 296.4

Најбрижљивије неговање спољашње углађености не-ће учинити да ишчезне раздражљивост, дух немилоср-дног осуђивања и ружног изражавања. Права племени-тост не може да се види док своју личност сматрамо средиштем свега. Љубав мора да пребива у срцу. Прави хришћанин ће црпсти побуде за рад из дубоке љубави према своме Учитељу. Из ове љубави према Христу из-вире и несебична жеља за добро његове браће. Љубав даје ономе који је има достојанственост, отменост и при-јатност у понашању. Она озарује лице и ублажава глас; она профињује и оплемењује цело биће. ПMX 296.5

Потреба нраве учтивости. — Од највеће је потребе да људи и жене који имају познање Божје воље науче како ће постати успешни радници у његовом делу. То треба да су учтиви и разумни људи, који немају лажни спољашњи сјај, вештачки смешак који сусрећемо код светских људи, него племенитост и праву учтивост која има небески мирис и коју ће имати сваки хришћанин који је деоничар Божје природе. Недостатак правог до-стојанства и хришћанске племенитости у редовима оних који светкују суботу сведочи против нас и оду-зима сву лепоту истини коју исповедамо. Треба да уса-вршимо и свој ум и своје понашање. Они који испове-дају истину не прослављају ни истину ни Христа ако занемарују да искористе сва преимућства и све прилике како би достигли пуну висину раста у Исусу Христу. ПMX 297.1

Избор другова. — Млади који живе у вези с Хри-стом изабраће као другове оне који могу да им помогну да чине добро. Избегаваће друштво које не може да им помогне да развијају у себи добра начела и племените тежње. Свуда сусрећемо младе закржљалог духа и ниског морала. Када дођемо у додир с њима, ми који смо се без устезања одлучили за Христа треба да се чврсто држи-мо добра које смо упознали својим разумом и својом савешћу. ПMX 297.2