Грех је преваран изнад свега. Сотона обмањује, за-слепљује и води људе у пропаст. Он не употребљава наједном сва средства искушења. Он покрива своја ку-шања плаштем добра. Он уз забаве и глупости помеша и нешто добро да би преварене душе мислиле да ће од тога имати велику корист. Сотона успева са својим преварама због тога што се крије иза маске. Кад заве-дене душе учине први корак, тај их припрема за други. Много је лакше поводити се за својим природним скло-ностима неголи се бранити, одупирати првим улагива-њима лукавог непријатеља и тако га држати далеко од себе. ПMX 51.1
Колико је задовољство за сотону кад види да душе тако лако загризу мамац на удици и пођу путем који им је он отворио! Он не захтева да се оне потпуно одрекну молитве и форме верских дужности, јер их на тај начин може још боље употребити у својој служби. Он извлачи за себе највећу корист кад своје лажи и преваре помеша са њиховим искуством и њиховим испо-ведањем вере. ПMX 51.2
Испитујте сами себе. — Потребно је да сами себе темељито испитујемо. Озбиљно треба да себе запитамо у светлости Божје речи: Јесам ли у својој души здрав или труо? Јесам ли обновљен у Христу, или можда при-кривам телесно срце под новим оделом? Стани пред Божји суд и испитуј себе у светлости Божје речи да би видео постоји ли у теби који тајни грех или које безакоње којег се још ниси одрекао. Моли се, да, моли се као што се још никад ниси молио да те не би опсе-нила сотонска лукавства и да се не би предао безобзир-ном, немарном и таштом духу, испуњавајући своје вер-ске дужности тек да умириш своју савест... ПMX 51.3
Један од грехова који се убраја у знакове послетка века јесте што хришћани више воле сласти него Бога. Буди искрен према себи. Испитуј се брижљиво. Мало је оних који би након брижљивог испитивања свога срца могли погледати к небу и рећи: „Ја нисам од оних који су овако описани. Нисам тај који више воли сласти него Бога.” Мало је оних који би могли рећи: „Ја сам мртав свету; што сад живим, живим вером у Сина Бо-жјег.” „Мој је живот сакривен с Христом у Богу. Кад се буде појавио Христос, живот мој, онда ћу се и ја појавити с њим у слави.” ПMX 52.1
О, љубави и милости Божја! О, неизрецива милости, скупоценија од најчистијег злата! Ти уздижеш и опле-мењујеш дух изнад сваког другог принципа! Ти управљаш срце и осећања к небу. Док се они који нас окружују предају таштини, уживањима и лудостима овога света, наш је живот на небесима, одакле Спаситеља очекујемо. Душа се уздиже к Богу, желша опроштења и мира, правде и праве светости. Уском везом с Богом и раз-мишљањем о небеским стварима душа се преображава у Христово обличје. ПMX 52.2