Здравље је благо које мало људи цени по правој ње-говој вредности. Од њега у великој мери зависе наше физичке и душевне моћи. Наши нагони и наше страсти имају седиште у телу. Оно треба да се чува у најбољем физичком стању и да је подвргнуто најбољим духовним утицајима да бисмо што боље могли да искористимо своје таленте. Све што слаби наше физичке снаге, слаби у исто време и наш ум, који бива све неспособнији да разликује добро од зла. ПMX 163.1
Злоупотребом наших физичких моћи скраћујемо вре-ме у коме би наш живот могао да буде употребљен на славу Богу, и онеспособљавамо се за дело које нам је Бог поверио. Присвајањем рђавих навика, седењем до касно у ноћ, попуштањем апетиту на штету здравља, ми полажемо темељ својој физичкој слабости. ПMX 163.2
Скраћивати тако живот и онеспособљавати се за службу презирањем закона природе значи красти Бога. То значи, такође, красти своје ближње, јер се човек сво-јом кривицом лишава могућности да чини добро које Бог очекује од њега да изврши у свету. Тако човек по-стаје неспособан да изврши и онај посао који би могао да изврши за кратко време свога живота. Они који ло-шим навикама лише свет добра које би могли да учине криви су пред Богом. ПMX 163.3