Hrana koja je u početku bila određena čoveku, nije sadr žala životinjsko meso. Čovek nije dobio dozvolu da jede mesnu hranu sve do vremena posle Potopa, kada je sve zeleno na Zemlji bilo uništeno. PBZ 191.1
Prilikom izbora čovekove hrane u Edemu, Gospod je pokazao najbolju hranu. U izboru koji je učinio za Izra ilja, On je dao istu pouku. On je Izra iljce izveo iz Misira i preuzeo njihovo vaspitanje da ih učini svojim izabranim narodom. Preko njih je želeo da blagoslovi i pouči ceo svet. On ih je snabdeo hranom prikladnom za ovu svrhu, ne mesom, već manom »hlebom sa neba«. Njima je bila dozvoljena mesna hrana samo zbog njihovog nezadovoljstva i gunđanja, zbog lonaca sa mesom u Egiptu, ali i to samo za kratko vreme. Upotreba mesa donela je bolest i smrt hiljadama. Ipak, bezmesna hrana nikada nije svesrdno prihvaćena. To je i dalje predstavljalo uzrok nezadovoljstva i gunđanja, otvorenog ili tajnog, i to ograničenje nije trajno ostalo. PBZ 191.2
Izrailjcima je posle naseljavanja u Hanan,biladopuštenamesnahrana, ali pod brižljivim ograničenjima koja su data da smanje rđave posledice. Zabranjena je upotreba svinjskog mesa, kao i mesa drugih životinja, ptica i riba koje su proglašene nečistim. Ishrana salom i krvlju čistih životinja bila je strogo zabranjena. PBZ 192.1
Za hranu je moglo da se upotrebimeso životinja koje su bile u dobrom stanju. Meso životinje koja je bila rastrgnuta, ili koja je uginula, ili iz koje krv nije potpuno istekla, nije smelo da se upotrebi za hranu. PBZ 192.2
Udaljavanjem od božanskog plana u ishrani, Izrailjci su pretrpeli veliki gubitak. Želeli su mesnu hranu i požnjeli su posledice. Oni nisu dostigli Božji ideal karaktera, niti su ispunili Njegove namere. Gospod »ispuni molbu njihovu, ali posla pogibao na dušu njihovu«. (Psalam 106,15) Oni su više cenili zemalj sko od duhovnog i zato nisu dobili sveto prvenaštvo koje im je Bog namenio. PBZ 192.3