Kada je sve učinjeno što se može učiniti u potpori siro mašnima, da sebi samima po mognu, tada još uvek ostaju udovice, siročad, stari, bespomoćni i bolesni koji očekuju saučešće i brigu. Oni nikada ne smeju biti zanemareni. Njih je sam Bog prepustio milosrđu, ljubavi i nežnom staranju svih onih koje je On učinio svojim pristavima. PBZ 111.1