»И наденуће му име Емануило, које ће рећи: с нама Бог!« (Матеј 1, 23) GAGS 45.1
Господ Исус Христос био је једно с Оцем од вечних времена; Он је био »обличје Бога«, обличје Његове величине и величанства, »сјајност славе«. (Јеврејима 1,3) Он је дошао на наш свет да објави ту славу. Он је дошао на ову грехом помрачену Земљу да открије светлост Божје љубави - да буде »с нама Бог«... GAGS 45.2
Наш мали свет је уџбеник васионе. Божја дивна намера у погледу благодати, тајна спасоносне љубави - то је тема у коју и »анђели желе завирити« и коју ће проучавати током свих бескрајних векова. И откупљена и безгрешна бића наћи ће у Христовом крсту своју науку и своју песму. Видеће се да је слава која блиста са Христовог лица слава љубави која је себе жртвовала. У светлости са Голготе видеће се да је закон те љубави, која се одрекла себе, закон живота и на Земљи и на Небу; да љубав која »не тражи своје«има свој извор у Божјем срцу... GAGS 45.3
Исус је могао остати поред свога Оца. Он је могао задржати славу Неба и поштовање анђела. Међутим, изабрао је да врати скиптар у Очеве руке, да сиђе с престола свемира да би могао да донесе светлост онима који живе у тами и живот онима који гину... GAGS 45.4
Овај велики циљ био је наговештен сликама и симболима. Жбун који је горео, у коме се Исус јавио Мојсију, откривао је Бога... Свемилостиви Бог прекрио је своју славу најједноставнијом сликом да би Га Мојсије могао видети и остати жив. Тако је преко стуба од облака дaњy и стуба од огња ноћу, Бог одржавао везу са Израиљем, откривајући људима своју вољу и пружајући им своју благодат. Божја слава је била ублажена, Његово величанство обавијено велом, да би слаби смртни људи могли да их сагледају. Тако је требало да Христос дође у »пониженом телу« (Филибљанима 3,21) да буде »као други људи«... Његова слава била је обавијена велом, Његова величина и величанство скривени, да би могао да се приближи јадним људима, изложенима искушењу. (ЧВ, стр. 7-9) GAGS 45.5