Go to full page →

АВРАМ И ЊЕГОВА ДЕЦА, 17. ФЕБРУАР GAGS 56

»А када сте ви Христови, онда сте семе Аврамово и no обећању наследници!« (Галатима 3,29) GAGS 56.1

О Авраму је било записано: »Пријатељ Божји назва се« (Јаков 2,23) и »Отац свих који верују«... (Римљанима 4,11) GAGS 56.2

Авраму је била указана велика част да постане праотац народа који ће столећима чувати и неговати Божју истину за свет - народа у коме ће се благословити сви народи, јер ће из њега изаћи обећани Meсија. (СПП, стр. 122) GAGS 56.3

Међу околним народима Аврам је уживао углед моћног кнеза и мудрог и способног главара. Он се није трудио да своје суседе искључи из области свог утицаја. Својим животом и карактером, упадљиво различитим од живота и карактера обожавалаца идола, ширио је снажан утицај у корист праве вере. Његова оданост Богу била је непоколебљива, својом љубазношћу и великодушношћу будио је поверење и стварао пријатељства, док је због своје неусиљености и достојанства уживао поштовање и част. GAGS 56.4

Своју религију није сматрао драгоценим благом које се мора љубоморно чувати и у коме може да ужива једино његов власник. Истинској религији не може се тако прилазити, јер би такав дух био супротан начелима Јеванђеља. Све док Христос борави у срцу, нико не може да прикрије светлост Његове присутности, нити да је помрачи. Управо супротно, она ће из дана у дан постајати све сјајнија, тако да се магла себичности и греха која обавија душу повлачи пред светлим зрацима Сунца праведности. GAGS 56.5

Припадници Божјег народа су Његови представници на Земљи и Он жели да постану и светионици у моралној тами овога света. Расејани по свој Земљи, у градовима, паланкама и селима, они су Божји сведоци, канали преко којих познање своје воље и чуда своје благодати преноси неверном свету. Према Његовом плану, сви који учествују у великом спасењу треба да буду Његови мисионари. Побожност хришћана представља мерило према коме световни људи процењују Јеванђеље. Невоље које се стрпљиво подносе, благослови који се захвално примају, кроткост, љубазност, милосрђе и љубав, тако чести да већ прелазе у навику - све је то светлост која се из карактера шири свету. (СПП, стр. 116) GAGS 56.6