Poučavanje i liječenje nikada ne treba razdvojiti.
(139) Kada je Krist poslao svojih dvanaest učenika na prvo misionarsko putovanje, zapovjedio im je: »I hodeći propovedajte i kazujte da se približilo carstvo nebesko. Bolesne isceljujte, gubave čistite, mrtve dižite, đavole izgonite; zabadava ste dobili, zabadava i dajte.«(Matej 10,7.8) PBŽ 97.1
Sedamdesetorici kasnije poslatih rekao je: »A u koji god grad dođete... isceljujte bolesnike koji su u njemu, i govorite im: približi se k vama carstvoBožje.« (Luka 10,89) Kristova prisutnost i sila bila je s njima i »vratiše se pak sedamdesetorica s radosti govoreći: Gospode! i đavoli nam se pokoravaju u ime tvoje«. (stih 17) PBŽ 97.2
Poslije Kristovog uznesenja nastavljen je isti posao. Prizori njegove službe ponavljaju se. »A dolažahu mnogi i izokolnih gradova u Jerusalim, i donošahu bolesnike i koje mučahu nečisti duhovi; i svi ozdravljahu.« (Djela 5,16) PBŽ 97.3
I učenici: »lzidoše i propovedaše svuda i Gospod ih potpomaga.« »A Filip sišavši u grad Samarjanski propovedaše im Hrista. A narod pazaše jednodušno na ono što govoraše Filip... jer duhovi nečisti... izlažahu iz mnogih u kojima (140) bejahu. I mnogi uzeti i hromi ozdraviše. I bi velika radost u gradu onome.« (Marko 16,20; Dela 8,5-8) PBŽ 97.4