Apostol je sada krenuo pravo prema kući u kojoj su se njegova okupljena braća i dalje iskreno molila za njega. „I Petar pokuca na vrata kućna i neka djevojka dođe da mu otvori, a ime joj bješe Roda. I kada prepozna glas Petrov, od radosti mu ne otvori (296) vrata, već utrča i reče da Petar stoji pred vratima. A oni joj rekoše: ti nisi pri sebi! Ali ona im potvrđivaše da istinu govori. Onda oni rekoše: to je njegov anđeo! Ali Petar nastavljaše da kuca, i kada mu otvoriše vrata, i kada ga vidješe, zaprepastiše se. A on, mahnuvši im rukom da budu mirni, kaza kako ga je Gospod izveo iz tamnice. Onda im reče: idite i kažite sve to Jakovu i braći. I izišavši otide na drugo mjesto.” IO 220.3
Radost i zahvalnost je preplavila srca vjernika, koji su postili i molili se Bogu, zato što je Bog čuo i uslišio njihove molitve i izbavio Petra iz Herodovih ruku. IO 220.4
Toga jutra narod se okupio da prisustvuje pogubljenju apostola. Herod je poslao svoje sluge da izvedu Petra iz tamnice, uz veliku pratnju vojnika i oružja, da bi se osigurao da mu Petar ne pobjegne, da bi zaplašio sve simpatizere i da bi pokazao svoju moć. I straža je stajala na ulazima u tamnicu, brave i prevornice na vratima bile su i dalje isto tako čvrste i jake kao i uvijek, straža je stajala i unutra, lanci su bili pričvršćeni na zglavke dvojice vojnika, ali je zatvorenik nestao. IO 221.1