Apostoli su nastavili svoje delo milosti, lečeći bolesne i s velikom silom objavljujući raspetog i uskrslog Spasitelja. Veliki broj ljudi se neprestano pridruživao Crkvi krštenjem, ali od onih koji nisu bili jedne misli i jednoga srca s Hristovim sledbenicima niko se nije usuđivao da im pristupi. Mnogi su dolazili u Jerusalim, donoseći svoje bolesnike i one koji su bili opsednuli nečistim duhovima. Mnogi paćenici su bili polagani na ulice u vreme kada će Petar i Jovan tuda prolaziti da bar senka jednoga od njih padne na njih i da se tako izleče. Sila uskrslog Spasitelja je zaista osenila apostole i oni su činili znake i čuda, tako da se svakoga dana umnožavao broj vernika. IO 213.1
Sve to je veoma zbunjivalo i zabrinjavalo sveštenike i glavare, a posebno one među njima koji su pripadali sadukejima. Znali su da će, ako apostolima bude dozvoljeno da propovedaju uskrslog Spasitelja i da čine čuda u Njegovo ime, svi odbaciti njihovo učenje da nema uskrsnuća mrtvih i da će zato i njihova sekta uskoro izumreti. Fariseji su opet videli da je cilj njihovog propovedanja da potkopaju judejske ceremonije i da obezvrede prinošenje žrtava. Njihovi dotadašnji napori da ućutkaju ove propovednike bili su uzaludni, ali su sada čvrsto odlučili da učine kraj nemirima. IO 213.2