Pitanja koja su na taj način bila iznesena saboru na razmatranje, predstavljala su naizgled nepremostivu teškoću, bez obzira na svetlost u kojoj će se rešavati. Međutim, Sveti Duh je u stvarnosti već razrešio ovaj problem, od čijeg je rešavanja zavisio napredak, pa čak i opstanak hrišćanske Crkve. Bog je apostolima darovao blagodat, mudrost i posvećeno rasuđivanje da bi mogli da razreše ovaj složeni problem. IO 257.1
Petar je zaključio da je sam Bog razrešio ovo pitanje kada je istu silu izlio i na neobrezane neznabošce i na obrezane Jevreje. Setio se svoga viđenja, kada mu je Bog pokazao platno puno svih vrsta četveronožnih (306) životinja i rekao da ih pokolje i pojede; i kada je odbio, govoreći da nikada nije jeo ništa pogano ili nečisto, da mu je Bog odgovorio: „Ono što je Bog očistio, nemoj ti nazivati nečistim!” IO 257.2
Izjavio je: „Bog, koji poznaje srca, posvedočio je za njih, dajući im Svetoga Duha, kao što je to učinio i nama; i nije načinio nikakve razlike između nas i njih, čisteći verom srca njihova. I sada, zašto kušate Boga, stavljajući jaram na vrat učenika koji ni mi ni naši oci nismo bili u stanju da nosimo?” IO 257.3
Ovaj jaram nije bio zakon od Deset zapovesti, kao što tvrde oni koji se protive obaveznim zahtevima zakona; već je Petar govorio o ceremonijalnom zakonu koji je bio ukinut i poništen Hristovim raspećem. Ovo Petrovo izlaganje je na saboru stvorilo atmosferu u kojoj se razumno mogao saslušati izveštaj Pavla i Varnave, koji su iznosili svoje iskustvo u radu među neznabošcima. IO 257.4