Pogledajte ga u tamnici u Filibi, u kojoj, uprkos bolnom telu, njegova pesma hvale razbija ponoćnu tišinu! Pošto je zemljotres otvorio tamnička vrata, ponovo se čuje njegov glas s rečima ohrabrenja neznabožačkom tamničaru: „Ne čini sebi nikakvu štetu, jer smo mi svi ovde!” - svaki čovek na svome mestu, obuzdan prisutnošću jednog jedinog zatvorenika. I tamničar, osvedočen u stvarnost vere koja je održavala Pavla, pita za put spasenja i sa celim svojim domom ujedinjuje se s progonjenom četom Hristovih učenika. IO 262.1
Pogledajte ga u Atini pred saborom na Areopagu, kada na nauku odgovara naukom, na logiku logikom, na filozofiju filozofijom. Vidite kako, s taktičnošću koja se temelji na božanskoj ljubavi, ukazuje na Gospoda kao na „Boga nepoznatoga”, kojega su njegovi slušaoci u neznanju obožavali; kako rečima njihovog pesnika opisuje Boga kao Oca čija smo svi deca. Slušajte ga, u to doba podele na klase, kada su prava čoveka kao čoveka bila potpuno nepriznata, kako naglašava veliku istinu o ljudskom bratstvu, objavljujući da je Bog „učinio da od jedne krvi sav rod čovečji živi na celom licu zemlje”! A kako onda pokazuje da se kroz sve postupke Božje prema čoveku kao zlatna nit provlači Njegova namera blagodati i milosti. On je „unapred odredio vremena i međe njihovim stanovima, da traže Gospoda ne bi ga kako osetili i našli, iako nije daleko ni od jednoga od nas”. IO 262.2
Slušajte ga na sudu Festovu, kada je car Agripa, osvedočen u istinu evanđelja, uzviknuo: „Skoro da si me osvedočio da postanem hrišćanin!” Sa kakvom je otmenom uljudnošću, pokazujući na svoje okove, odgovorio: „Želeo bih u Bogu da ne samo ti, već i svi koji me danas slušaju, budu što sam ja, osim ovih okova!” IO 262.3
I tako je prolazio njegov život, opisan njegovim vlastitim rečima, „u putovanju mnogome, u opasnosti na vodama, u opasnosti od razbojnika, u opasnosti od mojih zemljaka, u opasnosti od neznabožaca, u opasnosti u gradu, u opasnosti u pustinji, u opasnosti na moru, u opasnosti među lažnom braćom, u iscrpljenosti i bolu, u stalnom nespavanju, u gladi i žeđi, u čestim postovima, u hladnoći i golotinji.” (2. Korinćanima 11,26.27) IO 263.1
Nastavio je: „Kada nas ruže, mi blagosiljamo, kada nas progone, trpimo; kada nas kleveću, molimo se za njih!” „Iako smo žalosni, uvek se radujemo; iako smo siromašni, mnoge obogaćujemo; nemajući ništa, ipak sve imamo.” (1. Korinćanima 4,12.13; 2. Korinćanima 6,10) IO 263.2