Posle dugog i oštrog sukobljavanja manjina vernih je odlučila da prekine svaku vezu s otpalom Crkvom ukoliko ona odbije da se oslobodi zabluda i idolopoklonstva. Smatrali su da je odvajanje apsolutna potreba ukoliko žele da ostanu poslušni Božjoj Reči. Nisu se usuđivali da trpe zablude koje bi se pokazale kao fatalne za njihovo spasenje i da tako pruže primer kojim bi ugrozili veru svoje dece i dece njihove dece. Da bi sačuvali mir i jedinstvo bili su spremni na svaki ustupak koji ne bi narušavao njihovu vernost Bogu; ali su osećali da bi čak i sam mir bio preskupo plaćen ukoliko bi išao na štetu načela. Ako bi se jedinstvo moglo sačuvati samo nagodbom, samo odbacivanjem istine i pravde, onda neka ne bude jedinstva i neka bude rat! Bilo bi zaista dobro za Crkvu i za svet kada bi načela koja su zastupali ovi nepokolebljivi hrišćani ponovo oživela u srcima onih koji sebe smatraju iskrenim Hristovim sledbenicima. IO 273.1
Apostol Pavle je izjavio da će „svi koji žive pobožno u Hristu Isusu biti gonjeni”. (2. Timoteju 3,12) Zašto su, onda, progonstva u velikoj meri prestala? Jedini razlog je u tome što se Crkva prilagodila merilima sveta i zato ne izaziva protivljenje. Religija koja postoji u naše vreme nema onaj čisti i sveti karakter koji je obeležavao hrišćansku veru u dane Hrista i Njegovih apostola. I samo zbog duha nagodbe s grehom, samo zbog toga što se velike istine Božje Reči tako ravnodušno posmatraju, samo zbog toga što ima tako malo životvorne pobožnosti u Crkvi, hrišćanstvo je postalo tako popularno u svetu. Neka samo ponovo oživi vera i sila prve Crkve, i duh progonstva će se ponovo roditi i oživeće lomaće i pokrenuti se sprave za mučenje. IO 273.2