Početak mračnog doba obeležen je povećanjem moći rimske Crkve. Što se njena moć povećavala, to je i tama postajala sve gušća. Vera je premeštena sa Hrista, njenog istinskog temelja, na papu u Rimu. Umesto da se oslanjaju na Božjeg Sina i da od Njega traže oproštenje greha i večno spasenje, ljudi su pogled upravljali prema papi i sveštenicima i prelatima na koje je on preneo svoju vlast. Bili su poučavani da je papa njihov posrednik i da se niko ne može približiti Bogu osim preko njega, i da, 331 osim toga, on pred njima stoji umesto Boga i mu zato pripada njihova neoporeciva poslušnost. Nezadovoljavanje njegovih zahteva predstavljalo je dovoljan razlog za najsuroviju kaznu, koja je pogađala i telo i dušu prestupnika. IO 279.1
I tako su misli ljudi bile okrenute od Boga i upravljene prema pogrešivim, grešnim i surovim ljudima - ali i dalje, prema samome knezu tame, koji je izražavao svoju moć preko njih. Greh je bio zaognut plaštem svetosti. Kada je Biblija potisnuta, kada čovek sebe počne smatrati najvišom vlašću, možemo očekivati samo podvale, prevare i odvratno bezakonje. Uzdizanje ljudskih zakona i tradicija bilo je obeleženo pokvarenošću koja se uvek javlja kada se potisne Božji zakon. IO 279.2