Zemlja je snažno zadrhtala kada je glas Božjega Sina pozvao zaspale svete. Oni su se odazvali na poziv i izašli odeveni u slavnu besmrtnost, govoreći: „Pobeda, pobeda, nad smrću i grobom. O, smrti, gde ti je žačac, o, grobe, gde ti je pobeda?” (Vidi 1. Korinćanima 15,55) A onda su živi i uskrsnuli sveti podigli svoje glasove u dugom oduševljenom uzviku pobede. Tela koja su legla u grob noseći znake bolesti i smrti izašla su iz njega obeležena besmrtnim zdravljem i snagom. Živi sveti su se preobrazili u tren oka, uzdigli su se zajedno s uskrslima i pridružili se svome Gospodu na oblacima. O, kakvog li slavnog susreta! Prijatelji koje je smrt rastavila ponovo su se sreli da se više nikada ne rastanu. IO 350.2
Sa svake strane kola od oblaka pružala su se krila, a ispod njih su se videli živi točkovi; i dok su se kola uzdizala, točkovi su pevali: „Svet!” - a krila, krećući se, uzvikivala: „Svet!” I povorka svetih anđela oko oblaka je govorila velikim glasom: „Svet, svet, svet Gospod Bog Svemogući!” I sveti na oblaku su vikali: „Slava! Aleluja!” Kola su se uzdizala prema Svetome gradu. Pre nego što će ući u grad, sveti su obrazovali savršeni četvorougao sa Isusom u sredini. On je stajao, glavom i ramenima iznad svetih i iznad anđela. Njegov veličanstveni lik i prekrasno lice mogli su videti svi sveti u četvorouglu. IO 350.3