„I kada bi nestalo rose na zemlji, gle, na licu pustinje ležaše nešto maleno, okruglo, ne veće od inja na zemlji. I kada sinovi Izraelovi to videše, govorahu jedna drugome: to je mana, jer nisu znali šta je to. A Mojsije im reče: to je hleb koji vam je Gospod dao da jedete. To je ono za što vam je Gospod rekao: neka svako pokupi sebi prema potrebi svojoj, po omer na čoveka, prema broju koliko vas ima, uzmite prema svakome koji živi u šatorima vašim.” IO 108.1
„I učiniše tako sinovi Izraelovi, i prikupiše, neki više, neki manje. I kada izmeriše po omer, onome koji je prikupio više ništa ne preteče, niti onome koji je prikupio manje išta nedostade; prikupiše svakome prema potrebi njegovoj. I Mojsije reče: neka niko ne ostavlja od toga ništa za sutra. Ipak ne poslušaše Mojsija; i neki među njima ostaviše od toga za sutra, i ucrva se i usmrdi i razgnevi se Mojsije na njih. I prikupljaše je svakoga dana, svako prema potrebi svojoj, a kada bi sunce ugrejalo, topila bi se.” IO 108.2
„I dogodi se da šestoga dana prikupiše dva puta više hleba, po dva omera po čoveku: i sve starešine zbora dođoše i kazaše Mojsiju. I on im reče: to je ono što je rekao Gospod, sutra je odmor i subota sveta Gospodu, pecite ono što ćete peći danas, i kuhajte ono što ćete kuhati, a ono što vam preostane, ostavite na stranu da se čuva do jutra. I oni zaista ostaviše da se čuva do jutra, kao što naredi Mojsije, i ne usmrde se niti beše crva u njemu. I reče Mojsije: jedite to danas, jer je danas subota Gospodnja, danas ga više nećete naći u polju. Šest dana ćete ga prikupljati, ali sedmoga dana, koji je subota, tada ga neće biti.” IO 108.3
Gospod nije ništa manje strog danas kada se radi o Njegovoj suboti nego onda kada je dao posebna uputstva sinovima Izraelovim. On je zahtevao od njih da peku ono što će peći i da kuhaju ono što će kuhati u toku šestoga dana, dana pripreme za odmor u subotu. IO 108.4
Bog je pokazao svoje veliko staranje i svoju ljubav prema svome narodu šaljući im hleb s neba. „I ljudi jedoše hranu anđeosku”, što znači, hranu koju su im pripremali anđeli. Trostruko čudo mane - dvostruka količina šestoga dana, i ništa sedmoga, njeno održavanje u toku sedmoga dana, u toku subote, iako bi u toku drugih dana postajala neprikladna za upotrebu - bilo je planirano da učvrsti u njima svest o svetosti subote. IO 109.1
Pošto su bili tako obilno snabdeveni hranom, zastideli su se svoga neverovanja i gunđanja, pa su obećali da će ubuduće imati poverenja u Gospoda, ali, uskoro su zaboravili svoje obćanje i pali na prvom sledećem ispitu svoje vere. IO 109.2