Go to full page →

46. поглавље—»И ПРОРОЦИ БОЖЈИ ПОМАГАХУ ИМ!«2Јездра 5,2. (Бакотић). PKSerb 383

*****

У непосредном суседству Израиљаца, који су се посветили 567 послу обнављања Храма, живели су Самарјани, мешовито становништво које је настало женидбеним везама незнабожачких досељеника из асирских провинција и остатка десет племена, Израиљаца који су преостали у Самарији и Галилеји. Каснијих година Самарјани су тврдили да поштују правог Бога, али су у срцу и по делима ипак остали незнабошци. Иако су сматрали да их њихови идоли само подсећају на живога Бога, Владара свемира, ипак су били склони обожавању резаних ликова. PKSerb 383.1

У раздобљу поновне изградње, ови Самарјани постали су познати као »непријатељи Јудини и Венијаминови«. Дознавши да »они који се вратише из ропства зидају цркву Господу Богу Израиљеву«, дошли су »Зоровавељу и главарима домова отачких« и изразили жељу да раде заједно с њима. Предложили су: »Да и ми зидамо с вама, јер ћемо као и ви тражити Бога вашега, јер њему 568 приносимо жртве од времена Есархадона, цара асирскога, који нас је довео овамо!« Међутим, предност коју су тражили није им била дата. »Не можете ви с нама зидати дома Богу нашему«, изјавили су израиљски главари. »Него ћемо ми сами зидати Господу Богу Израиљеву, како нам је заповедио Кир, цар персијски!« (Јездра 4,1-3) Само је остатак одлучио да се врати из Вавилона; и сада, када су се прихватили посла, који је наизглед надмашивао њихове снаге, њихови најближи суседи појавили су се с понудом да им помогну. Самарјани су се позивали на своје обожавање правога Бога и изразили жељу да учествују у предностима и благословима које доноси служба у Храму. Изјавили су: »Ми тражимо вашега Бога као што и ви чините. Дозволите нам да градимо заједно с вама!« Међутим, да су јеврејске старешине прихватиле понуђену помоћ, отвориле би врата идолопоклонству. Прозрели су неискреност Самарјана. Схватили су да би помоћ коју би добили удруживањем са овим људима била безначајна у поређењу с благословима које би добили послушношћу јасним Господњим заповестима. PKSerb 383.2

Однос Израиља према околним народима, Господ је одредио преко Мојсија: »Не хватај с њима вере, нити се смилуј на њих: нити се пријатељи с њима... јер би отпадили сина твојега од мене, и служио би боговима другим, те би се разгневио Господ на вас и потро би вас брзо.« »Јер си народ свет Господу Богу твојему и тебе изабра Господ да си му народ особит између свих народа на земљи.« (5. Мојсијева 7,2-4; 14,2) PKSerb 384.1

Последице ступања у уговорни однос с околним народима биле су јасно проречене: »И расејаће те Господ по свим народима с једнога краја земље до другога«, Мојсије је даље наставио: »И онде ћеш служити другим боговима, којих ниси знао ни ти ни оци твоји, дрвету и камену. Али, у оним народима нећеш одахнути, нити ће се стопало ноге твоје одморити, него ће ти Господ дати онде срце плашљиво, очи ишчиљеле и душу изнемоглу. И живот ће твој бити као да виси према теби, и плашићеш се ноћу и дању, и нећеш бити миран животом својим. Јутром ћеш говорити: камо да је вече, а вечером ћеш говорити: камо да је јутро, од страха којим ће се страшити срце твоје, и од онога што ћеш гледати очима својим!« (5. Мојсијева 28,64-67) Међутим, било им је дато и обећање: »Али, ако и онде потражиш Господа Бога својега, наћи ћеш га, ако га потражиш свим срцем својим и свом душом својом!« (5. Мојсијева 4,29) PKSerb 384.2

Зоровавељ и његови другови били су упознати са овим и многим другим сличним текстовима, а недавно робовање пружало им је доказ за доказом да се испуњавају. Сада, пошто су се покајали за безакоња, која су њима и њиховим очевима донела казне које је Мојсије тако јасно прорекао, пошто су се свим својим срцем обратили Господу, пошто су обновили заветни однос с Њим, коначно су добили дозволу да се врате у Јудеју и обнове оно што је било уништено. Треба ли онда, на самом почетку свога подухвата, да уђу у савез са идолопоклоницима? PKSerb 385.1

»Не склапајте савезе са њима«, рекао је Бог. Зато су они који су се тек недавно поново посветили Господу код олтара усред развалина Његовог Храма, схватили да линија раздвајања између Његовог народа и света мора остати непогрешиво јасна. Одбили су да ступе у савез с онима који се, иако упознати са одредбама Божјег закона, нису хтели покорити његовим захтевима. PKSerb 385.2

Начела објављена у 5. књизи Мојсијевој за поуку Израиљцима, Божји народ треба да поштује све до краја времена. Право благостање зависи од настављања нашег заветног односа са Богом. Никада не смемо дозволити себи да склапамо нагодбе на штету начела, тако што ћемо улазити у савезе са онима који се не боје Бога. PKSerb 385.3

Они који себе сматрају хришћанима налазе се у сталној опасности да помисле да се макар и у извесној мери морају усагласити са светом да би могли утицати на световне људе. Међутим, иако овакво понашање наизглед доноси велике предности, увек на крају ствара духовне губитке. Божји народ строго се мора чувати сваког подмуклог утицаја који покушава да продре уз помоћ ласкавих наговора непријатеља истине. Припадници Божјег народа су гости и странци на овом свету, и крећу се путем који је пун опасности. Зато не смеју прихватати лукаве изговоре и заводљиве наговоре да забораве своју верност Богу. PKSerb 385.4

Нису отворени и заклети непријатељи Божјег дела људи којих се морамо највише бојати. Они који, слично непријатељима Јуде и Венијамина, долазе са слатким речима и пријатним вестима, наизглед желећи да склопе савез пријатељства са Божјом децом, располажу много већом силом преваре. Против таквих свака душа мора да буде опрезна да не би ненадано упала у неку пажљиво прикривену и вешто постављену замку. Посебно данас, када се завршава историја ове Земље, Господ од своје деце захтева будност без тренутка опуштања. Међутим, иако је битка непрестана, нико није остављен да се бори сам. Анђели помажу и штите оне који смерно ходе пред Богом. Наш Господ никада неће изневерити оне који се уздају у Њега. Када Му се Његова деца буду приближила, тражећи заштиту од зла, Он ће из љубави и самилости према њима подићи заставу насупрот непријатељу. Не дирај их, казаће Он; они припадају Мени! Ја сам их урезао на длановима својих руку! PKSerb 385.5

Неуморни у свом противљењу, Самарјани »досађиваху народу Јудину и сметаху им у зидању и наимаху саветнике насупрот њима да расипају намеру њихову свега времена Кира, цара персијскога, до владе Дарија, цара персијскога«. (Јездра 4,4.5) Лажним извештајима изазивали су сумње оних које је било лако навести да посумњају. Међутим, за много година силе зла биле су обуздане и јудејски народ имао је слободу да настави своје дело. PKSerb 386.1

Док се сотона трудио да утиче на највише власти у Медо-Персијском царству да постану несклоне према Божјем народу, анђели су деловали у корист прогнаника. Био је то сукоб у који је цело Небо било укључено. Преко пророка Данила добили смо увид у ту тешку битку између сила добра и сила зла. Анђео Гаврило три седмице рвао се са силама таме, трудећи се да поништи утицаје коју су деловали на Киров ум; и пре него што се овај сукоб завршио, Христос је дошао да лично помогне Гаврилу. Сам Гаврило изјављује: »Али, кнез царства персијскога стаја ми насупрот двадесет и један дан; али, гле, Михаило, један од првих кнезова, дође ми у помоћ; тако ја остах онде код царева персијских.« (Данило 10,13) Све што је Небо могло да учини за Божји народ, било је учињено. Победа је коначно била постигнута; силе непријатеља биле су задржаване за време свих дана Кирове владавине и за време свих дана владавине његовог сина Камбиза, који је владао око седам и по година. PKSerb 386.2

Било је то време изванредних могућности за Јевреје. Највише силе Неба деловале су на срце царева и зато је Божји народ требало да уложи највећи напор у остварење Кировог декрета. Нису смели да жале никакав труд да обнове Храм и његове службе и да се поново утврде у својим јудејским домовима. Међутим, многи су се показали неспремним у дане деловања Божје силе. Противљење непријатеља је било јако и одлучно, и градитељи су постепено губили храброст. Неки нису могли да забораве призор приликом полагања камена темељца, када су многи показали да им недостаје поверења у успех подухвата. Пошто су Самарјани постајали све дрскији, многи Јевреји су почели да се питају да ли је сада уопште време да се гради. Ово осећање ускоро је постало широко распрострањено. Многи радници, обесхрабрени, малодушни, вратили су се својим домовима и прихватили се својих уобичајених животних задатака. PKSerb 386.3

У току Камбизове владавине радови на обнављању Храма текли су успорено. У току владавине лажног Смердиса (Јездра 4,7. назива га Артаксеркс), Самарјани су навели безобзирног варалицу да изда декрет којим је Јеврејима забрањено да обнављају Храм и град. PKSerb 387.1

Храм је био занемарен и скоро заборављен више од годину дана. Народ је живео у својим домовима и трудио се да осигура земаљско благостање, али његов положај заслужио је сажаљење. Колико год да је улагао труда, никаквог напретка није било. Изгледало је као су се и сами елементи природе заверили против њега. Пошто су Јудејци дозволили да Храм стоји запуштен, Господ је њихова имања походио страшном сушом. Он им је осигуравао плодове из поља и вртова, жито и вино и уље, као доказ своје наклоности; међутим, пошто су се тим обилним даровима служили на тако себичан начин, благослови су изостали. PKSerb 387.2

Такве су околности владале у току првог дела владавине Дарија Хистаспа. Духовно, као и телесно, Израиљци су били у жалосном стању. Тако дуго су гунђали и сумњали; тако дуго су своје интересе стављали на прво место, тако дуго су равнодушно посматрали разваљени Господњи Храм да су многи изгубили из вида и намеру с којом их је Бог довео натраг у Јудеју. Такви су говорили: »Још није дошло време, време да се сазида дом Господњи!« (Агеј 1,2) PKSerb 387.3

Међутим, чак ни ти мрачни дани нису били без наде за оне који су се уздали у Бога. Пророци Агеј и Захарија појавили су се да би се суочили с кризом. Потресним сведочанствима ови изабрани весници откривали су народу узрок његових невоља. Пророци су објављивали да је изостајање земаљског благостања наступило као последица занемаривања Божјих интереса. Да су Израиљци прославили Бога, да су Му указали дужно поштовање и одали част прихватајући се обнављања Његовог Храма као свог првог задатка, свакако би уживали у Његовој присутности и Његовим благословима. PKSerb 387.4

Онима који су се обесхрабрили, Агеј је упутио озбиљно питање: »Је ли вама време да седите у кућама обложеним даскама, а овај је дом пуст? Зато сада овако вели Господ над војскама: узмите на ум путеве своје!« Зашто сте учинили тако мало? Зашто се старате за своје грађевине, а тако сте равнодушни према Господњем дому? Где је сада ревност коју сте некада показивали, где је настојање за обнову Господњег дома? Шта сте постигли служећи себи и својим интересима? Жеља да се ослободите сиромаштва навела вас је да занемарите Храм, али вам је то занемаривање донело управо оно чега сте се бојали! »Сејете много, а увозите мало, једете, а не бивате сити, пијете и не напијате се, одевате се, а ниједан не може да се згреје, и који заслужује новац, меће га у продрт тоболац.« (Агеј 1,4-6) PKSerb 388.1

Речима које се нису могле погрешно разумети, Господ открива узроке који су довели до несташице: »Изгледате много, а ето мало; и што унесете у кућу, ја раздувам; зашто? вели Господ над војскама; зато што је дом мој пуст, а ви сваки трчите за свој дом. Зато се затвори небо над вама да нема росе, и земља се затвори да нема рода њена. И дозвах сушу на земљу и на горе, и на жито и на вино и на уље и на све што земља рађа, и на људе и на стоку и на сваки рад ручни.« (Агеј 1,9-11) PKSerb 388.2

Господ је позивао: »Узмите на ум путеве своје, идите на гору, и донесите дрва, те зидајте дом; и биће ми мило, и прославићу се, вели Господ!« (Агеј 1,7.8) PKSerb 388.3

Вест савета и укора, коју је објавио Агеј, старешине и народ узели су к срцу. Осетили су да Бог озбиљно мисли. Нису се усудили да одбаце поновљене савете коју су им били упућени - да њихово благостање, и земаљско и духовно, зависи од одане послушности Божјим заповестима. Покренути опоменама пророка, Зоровавељ и Исус, син Јоседеков, »и сав остатак народни послушаше глас Господа, Бога својега, и речи пророка Агеја«. (Агеј 1,12) PKSerb 388.4

Чим је Израиљ одлучио да послуша, после укора ођекнула је и вест охрабрења: »Говори Агеј... народу као што га посла Господ, и рече: ја сам с вама, говори Господ. И Господ подиже дух Зоровавељу... и Исусу, сину Јоседекову... и дух свему остатку народном, те дођоше и радише у дому Господа над војскама, Бога својега.« (Агеј 1,13.14) PKSerb 389.1

Није протекло ни месец дана, откако су радови на обнављању Храма били настављени, а градитељи су добили другу, утешну поруку: »Него сада буди храбар, Зоровавељу«, сам Бог позивао је преко свога пророка, »и буди храбар Исусе, сине Јоседеков... и буди храбар сав народе земаљски, говори Господ, и радите, јер сам ја с вама, говори Господ над војскама!« (Агеј 2,4) PKSerb 389.2

Израиљу, који се улогорио испод брда Синај, Господ је објавио: »И наставаћу међу синовима Израиљевим и бићу им Бог. И познаће да сам ја Господ Бог њихов, који сам их извео из земље мисирске да наставам међу њима, ја Господ Бог њихов.« (2. Мојсијева 29,45.46) Упркос чињеници да се много пута »одметаше и жалостише Светога Духа његова« (Исаија 63,10), Господ још једном, преко порука свога пророка, пружа своју руку да их спасе. У знак признања да су сарађивали с Њим приликом остваривања Његове намере, Бог је желео да обнови свој завет да ће Његов Дух остати с њима, па их зато позива: »Не бојте се!« PKSerb 389.3

Својој данашњој деци Господ каже: »Будите храбри... и радите, јер сам ја с вама!« Хришћанин у Господу увек има јаког помоћника. Начин на који ће нам Бог помагати можда нећемо препознати; али ово знамо: Он никада неће изневерити оне који се ослоне на Њега! Када би хришћани били у стању да схвате колико је пута Господ преусмерио њихове путеве да се не би остварила намера, коју је непријатељ имао с њима, не би приговарали спотичући се тим путем. Њихова вера ослањала би се на Бога и никаква невоља не би их могла покренути с места. Они би прослављали Бога за своју мудрост и успешност, а Он би учинио да се оствари све оно што је пожелео да постигне преко њих. PKSerb 389.4

Озбиљни позиви и снажна охрабрења, упућени преко Агеја, добили су нови нагласак и нову ширину преко Захарије, кога је Господ подигао да помогне у позивању Израиља да устане и гради Храм. Захаријина прва порука истицала је да Божја реч никада неће изневерити; било је то обећање онима који послушају сигурну реч пророштва. PKSerb 390.1

Иако су им поља лежала пуста, иако су се њихове скромне залихе хране брзо смањивале, иако су били окружени непријатељским народима, Израиљци су у вери кренули напред, одазивајући се позиву Божјих весника и почели да вредно раде на обнављању разореног Храма. Било је то дело које је захтевало чврсто ослањање на Бога. Док се народ трудио да учини оно што је од њега очекивано, док је настојао да обнови утицај Божје милости у свом животу и срцу, Захарија и Агеј објављивали су поруку за поруком, уверавајући га да ће његова вера бити богато награђена и да ће се Божје обећање о будућој слави Храма, чије су зидове управо подизали, сигурно остварити. Управо у том Храму појавиће се, када се наврши време, Чежња свих народа као Учитељ и Спаситељ целог човечанства. PKSerb 390.2

И тако градитељи нису били остављени да се сами боре: »И беху с њима пророци Божји помажући им!« Господ над војскама лично је објавио: »Буди храбар... и радите, јер сам ја с вама!« (Јездра 5,2; Агеј 2,4) PKSerb 390.3

Када се народ искрено покајао и изразио спремност да пође напред у вери, објављено је и обећање о земаљском благостању. Господ је обећао: »Од овога ћу дана благословити!« (Агеј 2,19) Зоровавељу, њиховом старешини, који је у току свих година од повратка из Вавилона био тако болно искушаван, било је упућено драгоцено обећање. Долази дан, објавио је Господ, када ће бити оборени сви непријатељи изабраног народа. »У то време, говори Господ над војскама, узећу тебе, Зоровавељу, сине Салатилов, слуго мој ... и поставићу те као печат, јер сам те изабрао!« (Агеј 2,23) Сада је царски намесник у Израиљу могао да види значење провиђења, које га је водило кроз сва обесхрабрења и све невоље; сада је у свему томе могао да препозна Божју намеру. PKSerb 390.4

Ова лична порука Зоровавељу била је записана као охрабрење Божјој деци свих времена. Бог са одређеном намером излаже своју деци проби. Он их никада не води другачије него што би она сама изабрала да буду вођена, када би од почетка могла да виде крај, када би могла да распознају славу намере коју испуњавају. Све оно чему их излаже у пробама и невољама, долази зато да буду јаки да раде и трпе за Њега. PKSerb 391.1

Поруке које су упућивали Агеј и Захарија покренуле су народ да уложи све потребне напоре да би Храм поново био подигнут; али док су људи радили, на жалостан начин били су узнемиравани, јер су Самарјани и остали непријатељи стварали сваковрсне сметње. Једном приликом провинцијски чиновници Медо-Персијског царства посетили су Јерусалим и захтевали име онога који је одобрио обнављање грађевина. Да се у то време Јевреји нису ослонили на Господа, да нису затражили Његово вођство, ово испитивање могло је да има несагледиве последице. »Али беше око Божје на старешинама јудејским те им не забранише докле не отиде ствар до Дарија.« (Јездра 5,5) Чиновници су добили тако мудар одговор да су одлучили да пошаљу писмо Дарију Хистаспу, који је тада владао Медо-Персијом, и његову пажњу скрену на првобитни Киров декрет који је налагао да се Божји дом у Јерусалиму обнови, а да се трошкови обнове подмире из царске ризнице. PKSerb 391.2

Дарије је потражио декрет и успео је да га пронађе; на темељу његових одредаба наредио је онима који су поставили питање, да одобре наставак обнављања Храма. Заповедио је: »Оставите нека се гради тај дом Божји, управитељ јудејски и старешине њихове нека зидају тај дом на месту његову.« PKSerb 391.3

»Још«, наставио је Дарије, »заповедам шта ћете чинити старешинама јудејским да би се сазидао тај дом Божји: од блага царскога, од доходака с оне стране реке, да се даје без оклевања трошак оним људима да се не устављају. И шта треба, било јунаца или овнова или јагањаца за жртве паљенице Богу небескоме, или пшенице, соли, вина и уља, како рекну свештеници јерусалимски, да им се даје сваки дан без одлагања, да приносе мирисне жртве Богу небескоме и да се моле за живот царев и синова његових.« (Јездра 6,7-10) PKSerb 391.4

Цар је осим тога, заповедио да се строго казне они који би на било који начин покушали да промене његов декрет. Завршио је писмо значајном изјавом: »И Бог који је онде настанио име своје да обори свакога цара и сваки народ који би дигао руку да промени ово и раскопа тај дом Божји у Јерусалиму. Ја, Дарије, заповедам ово одмах да се изврши.« (Јездра 6,12) На тај начин Господ је припремио пут да се доврши зидање Храма. PKSerb 392.1

Пре издавања ове наредбе, у току многих месеци, Израиљци су у вери настављали да раде, док су им пророци и даље помагали правовременим порукама, у којима је божанска намера са Израиљем била објављивана радницима. Два месеца после последње забележене Агејеве поруке, Захарија је добио низ виђења о Божјем делу у земљи. Ове поруке, објављене у облику симбола и прича, дошле су у време велике несигурности и забринутости и имале су посебан значај за људе, који су ишли напред у име Бога Израиљева. Старешинама је изгледало као да ће дозвола, која је омогућавала Јеврејима да обнављају Храм бити повучена; будућност им је изгледала врло мрачна. Бог је видео да је Његовом народу неопходна подршка и охрабрење у облику откривања Његове бескрајне љубави, Његовог неисцрпног саучешћа. PKSerb 392.2

У виђењу је Захарија чуо Господњег анђела како пита: »Господе над војскама, када ћеш се већ смиловати Јерусалиму и градовима Јудиним на које се гневиш већ седамдесет година? А Господ одговори анђелу који говораше са мном«, каже Захарија, »добрим речима, милим речима.« PKSerb 392.3

»И рече ми анђео који говораше са мном: вичи и реци: овако вели Господ над војскама, ревнујем за Јерусалим и за Сион веома. И гневим се силно на народе безбрижне, јер се мало разгневих, а они помогоше на зло. Зато овако вели Господ: обратих се Јерусалиму с милошћу, дом ће се мој опет сазидати у њему, говори Господ над војскама, и уже ће се затегнути преко Јерусалима.« (Захарија 1,12-16) PKSerb 392.4

Пророку је сада било наложено да објави: »Овако вели Господ над војскама: опет ће градови моји обиловати добром и Господ ће опет утешити Сион и опет ће изабрати Јерусалим!« (Захарија 1,17) PKSerb 392.5

Захарија је сада видео силе, које су »расејале Јуду, Израиљ и Јерусалим«, симболички представљене као четири рога. Одмах затим видео је и четири дрводеље, које су представљале силе које је Господ употребио да би обновио свој народ и дом у коме ће се одржавати Његова служба (види: Захарија 1,18-21). PKSerb 393.1

Захарија наставља: »Опет подигох очи своје и видех, и гле, човек и у руци му уже мерачко. И рекох: Куда идеш? А он ми рече: да измерим Јерусалим да видим колика му је ширина и колика му је дужина. И гле, анђео који говораше са мном изиђе, и други анђео изиђе му у сусрет. И рече му: трчи, говори овом младићу и реци: Јерусалимљани ће се населити по селима ради мноштва људи и стоке што ће бити у њему. И ја ћу му, говори Господ, бити зид огњен унаоколо и бићу за славу усред њега.« (Захарија 2,1-5) PKSerb 393.2

Бог је заповедио да се Јерусалим опет сазида; виђење о мерењу града било је уверавање да ће Бог дати утеху и снагу својој намученој деци и да ће на њима испунити обећања о свом вечном завету. Његово заштитничко старање, изјавио је Бог, биће као »зид од огња око њих« и преко њих ће се Његова слава открити свим синовима човечјим. Оно што је Он учинио за свој народ мора да буде објављивано по свој Земљи. »Кликуј и певај, која седиш у Сиону, јер је светац Израиљев велик посред вас!« (Исаија 12,6) PKSerb 393.3