Нека безбожник остави свој пут и неправедник мисли своје; и нека се врати ка Господу, и смиловаћу се на њ. (Исаија 55,7) JNNSer 164.1
Да ли си ти, читаоче, изабрао свој пут? Да ли си отишао далеко од Бога? Да ли си покушавао да се наслађујеш плодовима преступа да би на крају установио да се претварају у пепео на твојим уснама? Када су твоји животни планови пропали, када су твоје наде угаснуле, седиш ли сам и остављен? Исти глас који је дуго говорио твоме срцу, али ниси хтео да га слушаш, обраћа ти се јасно и одређено: „Устаните и идите, јер ово није почивалиште што се оскврни, погубиће вас погибљу великом.” (Михеј 2,10)... JNNSer 164.2
Немој слушати непријатељево наговарање да останеш далеко од Христа, док се не поправиш, док не будеш довољно добар да изађеш пред Бога! Ако дотле будеш чекао, никада нећеш доћи! Када ти сотона буде замерио за твоје прљаве хаљине, понови Спаситељево обећање: „Који долази к Мени, нећу га истјерати напоље!” (Јован 6,37) Кажи непријатељу да крв Исуса Христа чисти од свих греха! Нека Давидова молитва постане и твоја: „Покропи ме исопом, и очистићу се; умиј ме, и бићу бјељи од снијега!” (Псалам 51,7) JNNSer 164.3
Пророкови позиви Јуди да гледа на живога Бога и прихвата Његове милостиве понуде, нису били узалудни. Било је неких који су их искрено послушали, који су се одвратили од својих идола и почели да служе Господу. Они су научили да у свом Створитељу гледају љубав, милост и нежно саучешће. У мрачним данима јудејске историје, који су предстојали, када је само остатак могао да остане у земљи, пророкове речи треба и даље да доносе род у облику одлучне реформе. „У то ће вријеме човјек погледати на Творца својега, и очи његове гледаће Свеца Израиљева; а неће погледати на олтаре, дјело руку својих, нити ће гледати на оно што су начинили прсти његови, ни на лугове ни на ликове сунчане.” (Исаија 17,7.8) JNNSer 164.4
Многи треба да гледају на Онога који је сав љубак, на Заставника између десет тисућа. (Историја пророка и царева, стр. 319-321. оригинал) JNNSer 164.5
За даље размишљање: Зашто се Бог тако усрдно заузима за моје покајање? Како могу да избегнем да Његову благодат схватим као нешто што се само по себи разуме? JNNSer 164.6