Јер приликоваше Њему за којега је све и кроз којега је све, који доведе многе синове у славу, да доврши Поглавара спасенија њихова страдањем. (Јеврејима 2,10) JNNSer 166.1
Ко може схватити љубав која се овде открила? Војска анђела је с чуђењем и болом посматрала онога који је био слава неба и носио круну величанства како сада носи трнов венац, као окрвављена жртва разјарене гомиле коју је гнев сотонин разјарио до лудила. Гледајте стрпљивог Патника! На Његовој глави је трнов венац. Из свих рана тече му крв. И све то због греха! Само вечна љубав, која ће увек остати тајна, могла је навести Христа да напусти небеску славу и част и да дође на овај грешни свет, где је био презрен, одбачен и разапет од стране оних које је дошао да спасе. JNNSer 166.2
Чудите се, о небеса, и диви се, Земљо! Гледај мучитеље и Жртву! Велика гомила окружила је Спаситеља света. Поруге и исмевања мешају се с клетвама и хуљењем. Бедна створења без срца ругају се Његовом ниском пореклу и понизном животу. Свештеници и старешине ругају се Његовом тврђењу да је Син Божји, а простачке шале и увредљиве погрде иду од уста до уста. Сотона је задобио потпуну власт над својим помоћницима. Да би у потпуности постигао свој циљ, он је почео са свештеницима и старешинама испунивши их верским фанатизмом. Њима је завладао исти сотонски дух који покреће најокорелије зликовце. И сви су били сложни у својим ниским осећањима, почевши од лицемерних свештеника и старешина па до покварене гомиле. Христос, драгоцени Син Божји, одведен је и на Његова рамена су ставили крст. Сваки Његов корак био је попрскан крвљу која Му је текла из рана... JNNSer 166.3
Исус није одговорио ниједну реч. Док су му прибијали руке клиновима и док га је целог обливао самртнички зној, са бледих и дрхтавих усана невиног Патника чула се молитва љубави и праштања: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине.” (Лука 23,34) (Testimonies for the Church, св. 2, стр. 207-209) JNNSer 166.4
За даље размишљање: Ако је Исус поднео толико много за мене, зашто је мени тешко да страдам за Њега? JNNSer 166.5