Да је метне преда се славну Цркву, која нема мане ни мрштине, или таквога чега, него да буде света и без мане.(Ефесцима 5,27) JNNSer 184.1
И најживље занимање које људи показују према одлукама земаљских судова, само бледо приказује занимање за рад небеског суда, када се имена из Књиге живота буду појављивала пред Судијом целе Земље. Божански Посредник тада ће затражити да буду опроштени преступи свима који су победили вером у Његову крв, и да после тога буду враћени у свој едемски дом и крунисани као сунаследници заједно с Њим и добили „прву власт”. (Михеј 4,8) Сотона је у својим напорима да превари и искуша људски род, замислио да осујети Божји план приликом стварања човека, али Христос сада захтева да се тај план оствари и примени као да човек никада није ни сагрешио. Он за свој народ тражи не само помиловање и посвећење, потпуно и савршено, већ и његово суделовање у својој слави и место на свом престолу. JNNSer 184.2
Док Исус заступа примаоце своје благодати, сотона их оптужује пред Богом као преступнике. Велики варалица покушао је да их наведе да постану сумњичави, да изгубе своје поверење у Бога, да се одвоје од Његове љубави, да прекрше Његов закон. Затим указује на извештај о њиховом животу, на мане њиховог карактера, на њихову несличност са Христом, којом су нанели срамоту свом Откупитељу, на све грехе на које је покушао да их наведе, и узима себи право да их прогласи својим поданицима. JNNSer 184.3
Исус не покушава да оправда њихове грехе, али указује на њихово покајање и њихову веру, и, захтевајући за њих опроштење, пред Оцем и светим анђелима, подиже своје рањене руке и каже: „Ја их познајем по имену. Уписао сам их на длановима својих руку! ‘Жртва је Богу дух скрушен, срца скрушена и поништена не одбацујеш, Боже!’” (Псалам 51,17) Опадачу свога народа упућује следеће речи: „Господ да те укори, сотоно, Господ да те укори, који изабра Јерусалим. Није ли он главња истргнута из огња?” (Захарија 5,27) Христос ће своје верне огрнути плаштем своје праведности, да би могао да их представи своме Оцу као „славну цркву, која нема мане ни мрштине или такога чега” (Ефесцима 5,27). (Велика борба, стр. 483.484. оригинал) JNNSer 184.4
За даље размишљање: Ако је Христос на суду на мојој страни, зашто га се понекад плашим? JNNSer 184.5