Заиста, заиста вам кажем: Мојсије не даде вама хљеба с Неба, него вам Отац Мој даје хљеб истинити с Неба. (Јован 6,32) JNNSer 203.1
„Исус им одговори и рече: Заиста, заиста вам кажем: Не тражите Ме што чудеса видјесте, него што једосте хљеба и наситисте се. Старајте се не за јело које пролази, него за јело које остаје за вјечни живот, које ће вам дати Син Човјечиј, јер овога потврди Отац Бог. А они Му рекоше: Шта ћемо чинити да радимо дјела Божија? Одговори Исус и рече им: Ово је дјело Божије да вјерујете Онога кога Он посла.” (Јован 6,26-29) JNNSer 203.2
Он их је уверио да им Мојсије није дао хлеб са неба. „Него вам Отац Мој даје хљеб истинити с Неба; Јер је хљеб Божиј онај који силази с Неба и даје живот свијету.” (стихови 32.33) JNNSer 203.3
Ми знамо исход овог јасног разговора. Какав је био? Они нису примили истину. Одбили су да чују и окренули су се од Христа. А одбацивање Христа, Хлеба живота, било је, за њих, коначно одбацивање истине. Више нису ишли за Њим. JNNSer 203.4
„Ја сам Хлеб живота ”, Аутор, Хранитељ и Подржавалац вечног, духовног живота. У тридесет и петом стиху шестог поглавља Јеванђеља по Јовану, Христос представља Себе сликом небеског хлеба. Јести Његово тело и пити Његову крв значи примити Њега као Учитеља кога је Небо послало. Веровање у Њега битно је за духовни живот. Они који се госте Речју никада нису гладни, никада нису жедни, никада не чезну за неком узвишенијом и бољом храном. „Правдом ћеш их утврдити, далеко ћеш бити од насиља, те се нећеш бојати, и од страхоте, јер ти се неће приближити. Гле, биће их који ће се сабирати на те, али неће бити од Мене; који се год саберу на те, пашће... Никакво оружје начињено против тебе неће бити срећно, и сваки језик који се подигне на те на суду сапрећеш. То је насљедство слуга Господњих и правда њихова од мене, вели Господ.” (Исаија 54,14.15.17) (Manuscript 81, 1906) JNNSer 203.5
За даље размишљање: Ако знам да неко одбацује Исуса у одређеној области свог живота, како бих му приступио да му помогнем? JNNSer 203.6