Јер нам се свима ваља јавити на суду Христову, да примимо сваки што је који у тијелу чинио, или добро или зло. (2. Коринћанима 5,10) JNNSer 210.1
Под сотониним надахнућем, Јевреји су уместо Христа изабрали разбојника и крвника, и том заједницом осудили су себе на суд последњег дана. Пилат је рекао упућујући на Христа: „Ево цар ваш.” (Јован 19,14) Међутим, одлучним гласом главари свештенички и старешине повикали су: „Узми, узми, распни Га.” Пилат је одговорио: „Зар цара вашега да разапнем?”, а главари свештенички су одговорили: „Ми немамо цара осим ћесара.” (Јован 19,14.15) И Пилат је предао Онога у коме, како је изјавио, није пронашао никакву кривицу да се ишиба - најсуровија и најнемилосрднија казна која је могла бити изречена људском бићу. JNNSer 210.2
Међутим, Он који се овде предао понижењу и патњи на крсту, по савету Божјем треба да добије награду коју заслужује и попне се на трон, јер Га цели универзум признаје за Цара светих. Он је преузео посао спасења и показао пред световима који нису пали и пред небеском породицом да може да испуни дело које је започео. JNNSer 210.3
Читав универзум, и пали свет, и свети и грешници, препознаће у Разапетоме Судију свих живих. Свака круна дата светима Највишега биће дарована из Христових руку - оних руку које су окрутни свештеници и старешине осудили да буду приковане на крсту. Трагови тих рана биће као светли зраци који излазе из Његових руку. Христос је тај који људима даје благодат покајања. Његове заслуге је Отац прихватио у корист сваке душе која чини Божју породицу. Једино Његове рањене руке могу да им пруже утеху у животу, вечни живот. JNNSer 210.4
Дан коначне одлуке биће свечано време... Зар није онда од огромне важности за сваког од нас појединачно да наша дела буду исправна дела? (Manuscript 39, 1898) JNNSer 210.5
За даље размишљање: Како Исус може да буде и мој Заступник и мој Судија? JNNSer 210.6