Устани, Помоћи наша, и избави нас због милости своје.(Псалам 44,26) JNNSer 215.1
Како су непогрешиво јасна Исаијина пророчанства о Христовим патњама и Његовој смрти: „Ко вјерова проповиједању нашему”, пита пророк, „и мишица Господња коме се откри? Јер изниче пред Њим као шибљика и као коријен из сухе земље; не би обличја ни љепоте у Њега, и видјесмо Га, и не бјеше ништа на очима, чега ради бисмо Га пожељели. Презрен бјеше и одбачен између људи, болник и вичан болестима, и као један од кога свак заклања лице своје, презрен да Га ни за што не узимасмо.” JNNSer 215.2
„А Он болести наше носи и немоћи наше узе на се, а ми мишљасмо да је рањен, да Га Бог бије и мучи. Али он би рањен за наше пријеступе, избијен за наша безакоња, кар бјеше на Њему нашега мира ради, и раном Његовом ми се исцијелисмо.” JNNSer 215.3
„Сви ми као овце зађосмо, сваки од нас се окрену својим путем, и Господ пусти на Њ безакоње свијех нас. Мучен би и злостављен, али не отвори уста својих, као јагње на заклање вођен би и као овца нијема пред онијем који је стриже не отвори уста својих. Од тјескобе и од суда узе се, а род Његов ко ће исказати? Јер се истрже из земље живијех и за пријеступе народа Мојега би рањен.” (Исаија 53,1-8) JNNSer 215.4
Чак је и начин Његове смрти био симболички описан. Као што је змија од бронзе била подигнута у пустињи, тако ће бити уздигнут и Откупитељ који ће доћи, „да ниједан који Га вјерује не погине, него да има живот вјечни” (Јован 3,16). JNNSer 215.5
„И ако му ко рече: Какве су ти то ране на рукама? Он ће одговорити: Допадох их у кући пријатеља својих!” (Захарија 13,6) JNNSer 215.6
„Одредише Му гроб са злочинцима, али на смрти би с богатијем, јер не учини неправде, нити се нађе пријевара у устима Његовијем. Али Господу би воља да Га бије, и даде Га на муке.” (Исаија 53,9.10) Међутим, Онај исти који је морао да претрпи смрт од руке злих људи, требало је да поново устане као Победник над грехом и гробом. (Апостолска црква -Христовим трагом, стр. 225-227. оригинал) JNNSer 215.7
За даље размишљање: Да ли моја посвећеност да прихватим Христову жртву принету за мене одговара Његовој посвећености да ме спасе? JNNSer 215.8