А Исус повика иза гласа, и издахну. (Марко 15,37) JNNSer 218.1
Свештеници и поглавари су се изненадили када су утврдили да је Христос мртав. Умирање на крсту дуго је трајало; тешко је било одредити када је живот престао. Никада се није чуло да човек умре шест сати после разапињања. Свештеници су желели да буду сигурни да је Исус умро и по њиховом савету један војник пробо је копљем Христова ребра. Из овако начињене ране, потекла су два обилна и различита млаза, један крви, а други воде. То су запазили сви посматрачи и Јован врло поуздано описује овај догађај... JNNSer 218.2
После васкрсења свештеници и поглавари преносили су глас да Христос није умро на крсту, да се само онесвестио и после тога оживео. Друга вест тврдила је да тело које је положено у гроб није било стварно тело од меса и костију, већ само нешто налик на тело. Поступак римских војника побија ове неистине. Они нису сломили Његове ноге, зато што је већ био мртав. Да би удовољили свештеницима, проболи су Му ребра. Да се живот већ није угасио ова рана изазвала би тренутну смрт. JNNSer 218.3
Исусову смрт нису изазвали ни пробод копљем ни муке на крсту. Тај узвик изговорен „иза гласа” (Матеј 27,50; Лука 23,46) у тренутку смрти, млаз крви и воде који је потекао из Његовог бока, показује да је умро зато што Му је препукло срце. Његово срце препукло је од душевног бола. Убио Га је грех овога света. JNNSer 218.4
Са Христовом смрћу угасиле су се наде Његових ученика. У неописивом болу посматрали су Његове затворене очи, клонулу главу, Његову косу улепљену крвљу, Његове прободене руке и ноге. До последњег часа нису веровали да ће умрети, и зато су једва могли поверовати да је заиста мртав. Опхрвани тугом, нису се сећали Његових речи које су предсказале баш овај призор. Ништа што је говорио није их сада могло утешити. Видели су само крст и Жртву како крвари на њему. Будућност је изгледала тамна и безнадежна. Њихова вера у Исуса је ишчезла, али никада као сад нису толико волели свога Господа. Никада раније нису толико осећали Његову вредност и своју потребу за Његовом присутношћу. (Чежња векова, стр. 771.772. оригинал) JNNSer 218.5
За даље размишљање: У свету у коме многи и даље сумњају да Исус постоји и не цене Његову смрт, како мој живот може да сведочи да је Исус стваран и да данас живи? JNNSer 218.6