И рече им: Врло сам жељео да ову Пасху једем с вама прије него пострадам. (Лука 22,15) JNNSer 288.1
У горњој соби једне куће у Јеруслиму, Христос је са својим ученицима седео за столом. Сакупили су се да светкују Пасху. Спаситељ је желео да са дванаесторицом прослави овај празник. Знао је да је приспео Његов час; Он сам био је право пасхално Јагње и на дан када се јела Пасха треба да буде жртвован. Ускоро треба да испије чашу гнева, да прими последње крштење патњама. Међутим, преостало Му је још неколико тихих часова, и њих је требало провести за добробит Његових вољених ученика. JNNSer 288.2
Целокупан Христов живот био је живот несебичне службе. Не „да Му служе, него да служи” (Матеј 20,28), била је поука сваког Његовог дела. Али, ученици још нису научили ову поуку. На овој последњој пасхалној вечери, Исус је поновио своје учење сликовитим приказом, којим га је заувек утиснуо у њихове умове и срца. JNNSer 288.3
Разговори између Исуса и Његових ученика обично су били време те радости које су сви они веома ценили. Пасхалне вечере биле су призори нарочите вредности; али овом приликом Исус је био потиштен. Његово срце притискивао је терет и сенка је почивала на Његовом лицу. Када се састао са ученицима у горњој соби, приметили су да нешто тешко притиска Његову душу, па иако нису знали разлог, саосећали су у Његовом болу. JNNSer 288.4
Када су се окупили око стола, тужним гласом је рекао: „Врло сам жељео да ову Пасху једем с вама прије него пострадам; јер вам кажем да је отселе нећу јести, док се не испуни у царству Божијему. И узевши чашу даде хвалу, и рече: Узмите је и раздијелите међу собом; јер вам кажем да нећу пити од рода виноградскога док не дође царство Божије.” (Лука 22,15-18) JNNSer 288.5
Христос је знао да је дошло време да пређе из овога света Оцу. Како је волео своје, који су били на свету, волео их је до краја. (Чежња векова, стр. 642.643. оригинал) JNNSer 288.6
За даље размишљање: Како би изгледало живети са сазнањем да се ваш цео живот креће према једном тренутку патње, бола и смрти? JNNSer 288.7